Просветни гласник

_ ДЕЧИЈЛ ЗАБЛВПШ' да се, уелед многпх данашњих захтева живота, детињи нагони не исказују онако као што захтева лрвобитна нрирода човекова, или боље рећи, наше иомућено око није у стању да их увиди. и оцени као што треба, јер ми сами тражимо од детета друго нешто, нзго што би оно, по својој првобитној ирироди, хтело. Ако би когод још рекао, да није могуће сазнати детиње нагоне у њиховој нравој првобитности, јер деца наслеђују од родигеља многе наклоносги које их одводе од онога што је добро, онда би изгледало да се никад не могу ни пронаћи у детињском добу оне клице које су заједпичке целом роду човечанском. Па инак није тако. Иоле бистро око посматрачево могло је доста чега наћи за нотврду овог што ми исповедамо. Нека се дете осгави само себи, као што ,]е н. пр. случај с децом по селима, или кад се играју у башти, у пољу итд., па ће се то опазити, јер као што дете не може бити а да не је^е, исто тако не може бити а да не покаже и ове своје првобитне моћи. Па и ако нећедо и не мзжемо одрицати, да се детиња нрлрода измеће и да деца наслеђују од родитеља многог чега што је ружно и неупутно, ипак јејасно и нелобитно да је невина душа и природа детиња. Узмите на ум слмо ово: Прва и најопштија потреба дегиња, осим нотребе хране, јест та да се креће. Исдрва се дете бацака рукама и ногама; после долази трчање, скакање, иужање итд. То је сваки видео код деце која нису болесна. Не треба ту богзна шта те да се увиди шта природа с тим хоће. Зар би се могла телесн ( снага детиња развити, ди нема тога кретања 1 Па из тога намернога кретања развија се мало по мало истинска радња, т. ј. рад којнм се нека цељ хоће да ностигне. И тако видимо да у природи детињој има нагона за рад и код сваког детета наћи ћемо то у већој или мањој мери. Без рада не би било живота, нити би било ичега што је човек до сада створио. И тако први је и најважнији злхтев у васпитању да се негује у опште тај нагон рада у деце.

. и дечије игре _ _ 871 Кад хоћемо да развијемо и унутимо као што ваља само тело човеково, онда ту негу узима на се гимнастика, а у дечпјим забавиштима то се посгиже тако званим игр ша кратања. Свакоме су иозпате оне дивно удешене и изведепе игре и оно вежбања старих народа. Али куд и камо раније, пре него што је грчка култура достигла ону висину своју, било је и код других народа тих вежбања и у истој цељи, и ако о томе ниеу имали иотдуног сазнања. И дан данас н..ћи ће се то и код дивљака, само на разне начине изведено. Олимаиеке игре грчке, трке и друге игре старих народа, турнири у ередњему веку, а цре свега гимнасгика у новиједоба, све то нису ништа друго до изјаве овога нагона, који ее код одраелијих људи претворио } свеетан рад, који се врши намерно и зарад извесне цељи. Први услов сваке човечије радње, сваког рада, сваког стварања, без разговора је развијање оних удова, сила и органа који ту морају као оруђа да служе човеку. Да ваеиитањв у том иогледу није досада екоро ништа учинило, доказ су толики кљасти и сакати људи, то.гики неразвијени и неупотребљиви удови већег дела света, као најпосле и то што данас слабо има људи здрава, јака. и снажна, а уз то окретна и лепа тела. У детиње доба, скоро исто тако као и потреба за телесним кретањем, развија се јопг једна, која се — нарочито у деце образованијих сгалежа ретко кад упућује као што треба. То је оно што деца имају склоности да копају иш рију земљу. Ео се не сећа, како је као дете е неоаисаним задовољством волео да од меке земљз, блата, црави „топиће," да гради баштице, нодиже и сади леје, па макар ту било и покидано цвеће и лишће, или суве гранчицз? Нагоп за обрађивање земље доиста је од највећи.х нагона који се иочео, у прплог културе, јављати у роду човечијем, јер од тога завшаше подмирење најпрече нотребе човекове Али једва се тек малчице појави тај нагон у деце н ше, а ми га брже боље угутпујемо. Гоепођа мајка не зна ни за шта прече но да повиче своме чеду : „То не смеш да дираш, јер ћеш се уирљати."