Просветни гласник

870

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА И ДЕЧПЈЕ ИГГЕ

Отуда оне мрачне етране културине. које изневеравају праву природу и место онога што је нриродно мећу негатовегатачко иизмајсгорисано, на место да је уздижу у њену праву идеалну висину. Јер драва култура — као и свака нрава вегагина треба да идеалише природу, а не да је заводи од њене праве истине. А природа из божије руке ирава је истина, докле год ходи по законима божијим. Закон је и нгра дечија, јер з.:кон је све што сваки налази да нриличи чигавом роду аодједнаких створова ; закон је она заједница у којој се слажу сви створови који томе роду нриаадају. Као гато свако дрво цвета кад му време д-Де, као гато свака •гица гнездо ирави, и као гато свака лисица јаму себи коиа, тако и свако дете мора да се игра. И ако је култура раздвојила људе једне од других, и ако је грдна разл^ка између културног човека и дивљака, онет у нрвом добу детињства, у стању нагонскога живота, човечија је природа и данас једнака, т. ј. онака кака већ доликује читавом роду човечијем. Но нагони човекови нису они исти као што су у животиња, и ако су налик на њих. Човечаја је природа духовна арирода. Човекови нагони теже да се узвисе -на ступањ душевности баш и онде где изгледа да су одређени само на подмирење чулних иотреба, јер је чулни живот темељ и корен из кога ниче душевни живот. Да се то достигне, зависи наравно од васоитања, које мора иазити како ће уиутити нагоне ирироде детиње. Но може ли ко неговати дете онако као што треба, ако не иознаје природу његову ? Детиња се нрирода може нознати по њеним нагонима, а њепи нагони се познају у игри дечијој. Почеци културе рода човечанског иодударају се с његовим детињством и произлазе из првог на мирења оиштих човекових нагона. Ови испрва нису ништа друго до чисто чулне нотребе, јер човеку треба хране, одећв и да има где да се склони од разних непогода времена. Али радом човековим претворише се дивља поља у иитоме њиве и ливаде, и пошто се човек прожма лепотом природе, у којој пеговаше оно гато му требагае за иодмирење његових потреба, одмах осети да му

треба и још негато вигае и они чулни нагони претворише се у душевне нагоне. Душа се отрже из прагаине чулиих иожуда, еда би загасилажеђ за оним што јелепо. Процвета вегатипа и природа се подиже на стуиањ идеала. Тежња за знањем вођаше човека од једног открића до другог, одједиог иропаласка до другог, и дух човеков, који се бегае као свест потпуно развио, створи толике ризпице наука. Могу ли нагонп детиње нрироде имати другог знччаја и друге цељи до онога што јо темељ нагонима целог рода човечанског ? Та сваки нарагатчј и није ништадруго до слака целог рода човечијег, као гато се и у сваком појединцу огледа онај нарашгај из кога је иопикао. Но у нагонима се огледа несвестан живот, непосредни угицај пр фоде, 31 то они и носе на себи иечат нужности. Унутрашњи услови живота избијају на поље и виде се и па биљци као и на животињи и на човеку. И сва створења могу достићи своје оггредељење само тако, ако се испуне услови који су потребни за нривилан и лотпун развитак првагањих нагона. Што се тај развитак буде слобо,,није кретао, у толнко ће све бити слободнији и неће му требати туђе иотпоре. Само млађаиом нагопу треба потпоре, заштите и пеге, ако нећемо да се изметне, па на место рода да трње ниче. Кад се у детињој игри огледа слободан развитак његових нагона, и кад су ти нагони корен сваком пот< њем образовању, онда за васпитача не може битн ништа важније но да негује игру детињу, а то ће рећи да је руководи као гато треба, јер игра детиња може доисга да посгане васнитно средство у рукама васпитача. Погледајте радњу детињу, па ћете видети да се у њој огледају сви они исти нагони образовања који су, у току толико хиљада година, уздигли род људски на овај ступањ културе на коме је данас. Али колико њих имаде којима је икада пало на памет да ирироду детињу посматрају тачно као што треба, те да овде могу бити судије какве треба да су? Исгина родитељска љубав пази на детињи живот и рада је да докучи свакад шта је у детињој нејакој души Али то пије доста спрам онога што се овде тражи. Уз то не треба сметати с ума