Просветни гласник

889

прота даље у својим мемоарима, „рекну ми те укдоним све моје момке на страну, а тако и,они учине, па онда искрено ми кажу: ,*« смо л вел е „ирекјуче ударили на Јагодиму, а нисмо знали да је Кучук-Алија са Крџалијама дошао, и ту нас Турди разбију, и Јагодину оставимо, м отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, и ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу." Тиме они мене поплаше, што не знаду где је Црни Ђорђе. Вратимо се заједно код збега у Кљепггевици и ту ноћимо. Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном Ђорђу даду и тако ја опет дођем у Шабац." Овај пасаж баца мадо светлости на истинити исход битке на Јагодини. Види се јасаије шта је главни узрок неповољноме свршетку те битке од стране Срба, а не Теодосије. Овај нам пасаж открива још једеу значајну радњу кнеза Теодосија, која је ишлау ири-. дог устанка. Тоје она „ врбовка ", коју прота спомиње. Јаснијега и мало детаљнијега спомињања и напомена о раду Теодосија немамо. Али то не значи, да он није учествовао и даље кроз сву 1804-ту годину, у ратовима и свима важнијим пословима народним. Брзи догађаји те године изнеше на видик многе чувене и сретне ратнике, а та брза струја не вођаше више. рачуна о мудрим и патриотичним кнезовима народним. То је била бурна епоха рата и бојева. Историја и причања оставила су спомена само о онима, који се прочуше у току тих бурних дана храброшћу и способношћу набојаоме пољу. У учествовањима својим на државним пословима и бојноме пољу вазда је кнез Теодосије морао бити потчињен коме знатнијем или већем старешини. Ниг,:е он није био самосталан заповеднпк каквога већег одељења војске, са којом би починио знатније дело какво. У народу се прочуше нови и јуначни људи, који се осилише и узеше као војводе све у своје руке. Све се потчинило великим господарима војеннм. И према томе све што чињаху ови други, све је то било у име тих великана. Отуда нема напомена ни о кнезу Теодосију. Остадоше титуле кнезова, али сила беше у рукама вођа. Може бити да кнез Теодосије, не беше тако вичан војевању и старешинству, можда његов ратнички рад није заслуживао поред оних војвода великих, засебних напомена сувремених и ;1,оцвијих писаца. Али је ипак извесно да је он чистим срцем потпомагао отпочети рад народнога устанка кроз целу 1804-ту годину. Он је потпомагао устанак и радио у њему било учествовањем у бојевима, било врбовањеш у војску, ширењем устанка, набављањем ратна материјала. и припремом ратних потреба и т. д. III Сцена у Пеђанима. Смрт кнеза Теодосија У таквоме раду пролажаше прва година ратовања

Срба са Турцима. Готово цела Србија беше ослобођена, сем још неколико главних градова. Цео се народ бејаше узбунио и дигао да се ослободи. Изгледи за српску ствар бејаху сјајни. 1804-та година приблнжаваше се своме крају, али се затезаше жица пријатељства између Кара-Ђорђа и кнеза Теодосија. На пролеће 1805-те године беху одредили сви важнији поглавари народни и војени доћи на скупштину у ИеИане, више Остружнице. Ту ба размислили се и договорили шта им у напредак чинити ваља, договорили би се о даљим пословима својнм, склопили војенипланза освојење Београда од Турака, поделили између себе послове и т. д. Али одређено беше да се у Пећанима одигра и једна драма, у којој трагични јунак би кнез Теодосије. На овај скуп у Пећанима дође Кара-Ђорђе са неколицином својих, кнез Теодосије из Орашца са неколико својих људи, ијош доста поглавара, а совима и војника искупи се у Пећанима. Ови главари и вој" ници, онако у знатном броју, приспеју у Пећане некако пред вече, иодигну колебе и улогоре се на једној пољаници, у наоколо свуда окруженој шумаром, и поставе свуда у наоколо страже. То је било у очи самога Ускрса. С каквим ли је расположењем душе морао доћи кнез Теодосије на овај скуп? Кара-Ђорђе беше најплаховитији човек времена свога. Он беше строги заповедник у устанку. То беше човек челична карактера и гвоздене воље. Он тражаше безусловну послушпост и од првих људи ондашњнх. Човек, коме Теодосије прокрчи пута старешинсгву а ратна срећа украси га лаворикама и силом, беше охол, моћан и страшан господар свпма. Чим он ступи на чело устанка, отпочиње се ера његове гвоздене владавине. Пушком и сабљом дизаше он народ на устанак врло живо, исто као и плаховпта олуја што пламен све више разбуктава. Тиме је он ширио и сопствену власт своју. Али радећи тако епергично, често, врло често падао је Кара-Ђорђе у погрешке недостојне довољно велика човека. Плаховит, охол пуцао је он одмах на свакога, где му се учини да је ко крив. Од некога времена поче страшно и неправедно кињити Теодосија, Чак му поче отимати икпее жпну. Кара-Ђорђе поче мало по мало смањивати круг кнежине Теодоснјеве. Некада њих двојица делише снлу и власт над крагујевачком нахијом, али се временом прохте силноме господару Ђорђу да нема ортака у власти над том нахијом, прохте му се да приграби с ;м сву ту власт у своје 112