Просветни гласник

нова метеорологијаи предсказиваве времена

917

такви гроФа де Местра, који је вртдог производио вотуром у који су била усађена четири крила и који је он стављао на средину. Исти је налазио да слој зејтина, бачен на воду у удубљену средину која се вртлогои образује, бива водом најцре доле свучен, иа се оздо, наишавши дно, разбијен на кааље враћа горе на површје. У том се примеру види спуштање по пругама једнога коничног спирала и бурно пењање изиан линија истога слирала. То је оно исто што ее види у вртлозима водении на рекама који невеште пливаче или лаке чунове увуку до на дно, да их мало касније опет на висину изнесу. Еао што је напоменуо ђенердл Морен, бродари великих река познају ту опасност и знају да онда кад је вртлог већ ухватио, ко је рад да се измакне из опасности, треба да се пусти вртлогу да га баци на дно, где се вртлог једва и осећа, па онда да иснлива на ново на водено површје што може даље, пливајући хоризонтално. Исте су таке екснерименте још предузимали : Ерстед, а ту скоро Љиијо д' Ормеј, Хирн, доктор Андри, и неки су од њих нотврдили да ее кретање у витластом правцу доисга пење, кад је витласт покрет саопштен озго. Ни искуство, ни проматрање нису могли до сад одговорити на питање да ли у унутрашњости труба, вихара и вртлога иравац кретања иде оздо на више или озгј на ниже. Феј подржава мишљење да кретање увек иде на ниже, на и у самим трубама, и мишљење да морске трубе сисају и изнлаче воду он нршшсује одтичкој обмани, и застарелој предр: суди. И заисга се чини врло тешко помирити нретиоетавку о струји која се сцушта са многобројним околностима које ноказују да ваздушне трубе на земљи хватају и на далеко односе врло тешка тела, као што су дрва ишчупана из корена еа својим кореном, читава сена, која се носе у облаке, људи и животиње и одломци сваке врете који се разиосе на толико и толико места. Ваздушна труба у Халебергу (1875) бацила је једну машину за жетву преко развалина једнога хамбара; друга од Монсеца (1874) поиздизала је толике људе на два метра висине ; један тестераш види на један иут где ветар ухвата његове ручне ногаре и где их однеее право у вис.

Таких примера има читава гомила, и могу се лако наћи и читати у делима која су нарочито о томе писана. У осталом могло би се допустити, да у вихарима или вртлозима има два суирот положена покрета. „У кратеру вулкана Сен-Пола, вели адмирал Муше, догађало се често да ветар дуне е једне сгране планине, да се одбије о нланину е друге стране и да се сјури у вулкан; онда би се увек видео сгуб воде и иаре који се издизао на 10 или 30 метара, који би опиеао чраву осовину вртложастих вихара, и који би јаено показивао, да иокрет доиета иде озго иа ниже. Неки еу метеорологиети кушали да помире супротна мњења тврдећи да у вихарски покрет ваздух улази и оздо и озго у иети мах п да се ио етранама на поље изгони : неки еу, оиет, тврдили да он притиче оздо ј а црелива ое и разлази на врху, што се слагке с ојим што смо сномињали да се увек у средини струја ниекога цритиска налазе средишта високога притиска. Ово се мншљење иодупире дугим низом проматрања која су прибрана у Енглеској, Жведској, Данској и у осталим деловима Јевроие и Америке. Метеорологисти су већ по правцу кретаља облака доказали, да се у вишим слојевима атмосшере ваздух из цростора напуњеннх паром прелива у просторе сухе и да се то мешање ири земаљској цовршини у противном лравцу збива. Математичка теорија ових појава тешко се да и започети у еадашњем стању науке, и мало је геометара који су се на ово поље усуђивали. У ученим мемоарима Вуеинека има неколлко етрана посвећених вихарима. У механичким књигама помиње се такође закон који је изнашао још Деонардо де Винчи, по коме угаона брзина молекила расте у обрнутом сразмеру нросторнога квадрата. А. Колдингу је пошло за руком да поетави ®ормуле које боље одговарају стању ствари, јер дају предвидети да има тих без ветра просгор у средини. Применивши те Формуле на буре од 2 Августа 1837 и од 21 Августа 1871, које су обадве посматране у Сент-Томасу, Колдинг напомиње, да оне врло добро предсгављају кретање барометра као нгго су га забележили поематрачи. По тој је својој теорији он извео, да струје које се крећу