Просветни гласник

ДЕЧИЈА ЗАБАВШПТА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

атиосФеричке струје, којих је брзина у горњим ваздушним ггределима свакад врдо знаменита. Посматрањем високих обдака у покрету, изнађене су брзине од 150 од 200 на а од 250 километара за сат. Вна се да је Ролје, који је пошао у балону из Париза 24 Новембра 1870 био принуђен да после четрнаест сати сиђе у плавинама норвешким, и да је једаред, на висини од 4000 метара, брзина балона изнела 80 миља за сат. Кад те струје сиђу на површину и кад се ту сукобе са струјама, које су упућене на супрот, види се без муке да оне морају произвести вртлоге изванредпе снаге. Ту је напон неодољивоги ваздушнога таласа који на један пут на једну тачку навре. Феј говорећи о тим стварима добро вели, „да је труба прости орган који преноси снагу ; онаје огромно оруђе којеозго ирима живу иокретну снагу у свој левак и сноси је доле, ограничавајући је ту на маломе простору и наперавајући је на оно што би јој се на површју земаљском на пут испречило." Да ли струје у унутрашњости вихара иду на ниже или на више, питање је које се за сад још не може тачно расправити. Исти је случај

и с улогом која припада електрицитету, у збивању ових појава, а- електрицитет може лако у томе бити главна сгвар. На несрећу још је врло мало познат постанак атмосФерског електрицитета, који као да је на висинама јога јачи, а исто тако и начин којим он суделује у огромним појавама и кризама природним. Ва буре ее зна да се крећу онако исто као и обичне олује, те се за то увек може у панред јавити онамо куд се упућују. Дуго се времена веровало као истина да буре постају на месту. За нростога гледаоца бура доисга није ништа друго него локални догађај, врста засебне драме, која груне на један иут усред варљиве тишине елемената, драме с потпуним јединством места и времена. И опет су толико пута вођене врло марљиве истраге доказале да нам ови појави долазе с мора и да се по земљи крећу правцем од југозапада према североистоку. Па је и у то тешко било веровати, све докле метеорологичка телеграФИЈа није евојим моћним доказима потпуно дотукла стару предрасуду. (свршиће се)

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТјА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ (од МАРЕНХО к ЛЦ-БИ»ЛОВ-е) (наставак)

При објашњавању Фреблове методе најтеже је да сваки увиди, или бар да наопако не разуме, закон који влада у овом или оном начину занимања. Бадава је еве разлагање, треба видети, како се шта примењује, па онда неће бити спора. Овде нам није могуће унуштати се у објашњавање Фребловог начела, гго коме излази да је посредовање између разни\ супротности закон сваке радње. Али се нешто мора наговестити, да би ова расправа о практичким играчкама дечијим била свакоме јасна. Закон супротности влада у целој васелени, а тако исто и у свима стварима које је човечија вултура створила. Но тај се закон не односи на

ствари, саме по себи, него на особине ствари, које су заједничке за све ствари, у већој или мањој мери. Но ове опште особине ствари не чине савршене (апсолутне) сунротносги, већ иостоје као одноене супротности и везане су међу еобом неким поередним члановима. Ово су те онште особине ствари : 1) Материја, — јер без материје нема ни једне ствари из материјалног света. 2; Величша — јер свака је ствар велика или мала, већа или мања; без величине нема ни једне. 3) Облик — јер без облика не може се ништа примећавати.