Просветни гласник

920

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

4) Воја јер потпуно без боје није пишта. у свету. 5) Твжина — јер свака ствар у материјалном свету има извесну тежину. 6) Звук (тон) — јер свака ствар, бар у додиру с другим стварима, пушта од себе неки звук. 7) Број — јер све се састоји из делова, а делови се могу само бројањем определити. 8) Правац вли иоложај — јер саставни делови сваке целине заузимљу разне правце у простору. Уз то се ређају п друге особине, које су с првима у свези, као што су: мирис, укус, заиремина, протезање, провидност итд. Супротности између осоСина ствари постоје услед тога што су ове заступљене у највећем и у најмањем ступњу. Свеза између њих постоји у толико што између највишег и најнижег ступња има доста степеница по којима се пење или силази од једног до другог. Тако н. пр. узме се буди који нредмет, био велики или мали, и његова се величина определи ма којом мером (н. пр. хватом, метром итд.), иа онда се тај изабрани предмет пореди с другим мањлм или у ошпте с малим стварима. На тај начин задобијају се појмови о разним односима величина. Што се облика тиче ту супротност посгоји између јединпце и многостручности површина па ком предмету (као код кугле и коцке). Исто су тако супротности : ивице и ћолшови, као и противуположени правци линија на горњој површини којег предмета. Свеза између њих постизава се трећим (четвртим, петим итд.) предметом, на коме се налази и један и други облик. Узмите две ствари које су са свим различне по тежини, па ћете супротност између њих одмах осетити. Свезу између њих одржаваће предмет који је у пола толико тежак колико онај што је тежи (или : најтежи). Висина и дубина чине супротности у скали тонова ; сви тонови који су између њих 41 не свезу између њих. Паран и непаран број — то су супротноети, л, свезе нли посредовања између њих биће, ако се

лримени и једна и друга количина. (Кад се деца уче плетењу у забавишту, онда услед комбинације бројева на овај начин могу-да се граде небројне и небројне мустре, да им — управо рећи — краја нема, јер н. пр. на једној ее мусгри провлачи пантљика прескачући еве по једно место, на другој мустри по два итд., или ее прва, трећа, пета итд. нантљика ировлачи на један, а друга, четврта, шесга итд. на други начин. Спајајући иарне бројеве с непарнима правилним начином постиже се и овде свеза између једних и других). Супротности у положају или у правцу делова на некој ствари одређују се трима правцима у проетору. Нека се н. пр. један део (рецимо : једна линија, или коцка, или троугао итд.) помери од сред ше за два места на више (на измрежаној или унакрсг ишпартаној цовршини). па онда нека се намести па ниже опет за два места друга така иста ствар, онда су ето те две ствари супротне једна другој по положају. Наместите сад још две истоветне стварчице, једну десно, другу леву, онет у растојању за два места, па ето су оне супротности измиреие. Или, једна одвесна и једна водоравна линија сунротне еу међу собом ; узмите само линије које ће бити у пола одвесне и у пола хоризонталне , т. ј. узмите косе линије, и еупротности су спојене. Кад се овај закон не би примењивао, не би ни дете могло да начини ни једну правилну слику (фигуру). Још мање би било у стању да само нове слике изналази. У овом пак закону има свога регулатора, кад прави Фигуре („мустре"), и помоћу њега у сгању је да изпалази безброј нових ®игура, мењајући ово овако, оно онако, додајући ово овде, оно онде итд. Ко је само једном видео како деца примењују овај начин, тај, ма да је највећи неверник био, морао је иризнати, да од ове методе нема ништа простије нити за дечију памет подесније. Но ко дубље проникне у читаву науку Фреблову, и у исто доба који при сваком раду иепитује тачно како ее шта ради, тај не може не признати: да је Фребел доиста пронашао, и не само да је пронашао, но да је и применио опште законе рада или управо законе човечијег рада. То је доиста закон