Просветни гласник

921

стварања , коме се првобитна слика налази у самој природи. Имамо да споменемо још једно врдо важно средство које детету јако помаже кад прави фигуре. То је Фреблова мрежа. Оголићи у дечијим забавиштима сви су ишпартани уздуж и попреко, т. ј. у одвесним и хоризонталним правцима и те линије секу се у извесним р стојањима. На тај начин постају површине или ограничена места, од прилике онолика колика еу и дрвда којима деца зидају куће. Оваке су мреже уаутство детету кад склапа Фигуре, јер свака она тачка где се линије секу означава средину по којој се може одредити за колико треба да су ствари једна од друге удаљене (н. ир. коцке, црутићи, линије итд.). Кад се црта, онда су те мреже испрва начињене на каменој таблици, а доцније на цртаћој хартији. Ово је упутство за дете еа свим потребно, да би му се око и рука имали по чему управљати кад Фигуре склапа, почем му се прегледалице не смеју давати. Оеим тога без тога се не може бити Н11 зарад примене оног закона по коме се Фигуре склапају и одређују. Да би се обележале еупротности и да би се показало како ее исте у разним цравцима могу спојити, мора се обележити нека тачка у којој се оне суеретају, а то показује ередина. Да нема ограничења и да нема коделе, не би се ни око ни дух човечији могли разабрати у овом физичком свету. За све што хоћемо да схватимо као што ваља, треба нам неког мерила за распоређавање и поделу. Одвеене и водора,вне линије казују код сваког тела, код сваког облика и др., шта треба где радити, и тако је мрежа у неку руку упутсгво које нам сама природа даје. Сликари и вајари служе се тиме од вајкада и они имају свпје жреже. И науке не могу да буду без подесних научних ередстава. Тако у геограФији служе се научари степенима, у јестаственици редовима и родовима, у иеторји епохама, у философији категоријама итд. И Песталоције нримењиваше мрежу цри дечијем дртању. Фребел ее тиме служи скоро цри сваком занимању дечијем, како би се дечије око још испочетка навикло на ово ограничавање и на ову

иоделу, како му не би ни око ни дух блудели по пустој неопредељеноети. Само кад се доследно примењује овај закон, може се рећи да се ради по Фребловој методи и може се јамчити за уепех. Вез гога ее неће постићи никакав намерни утицај на дух детињи. нити ће од свега бити друго шта до да се деца занимају тек да залудна нису. На жалост у свима дечијим забавиштима не радцсе овако еа евим методекиис потпуним разумевањем, па за то и нема уепеха који се очекује. Само тамо је постигнут потпун уепех, где се ради са свим ио методи и где деца уредно и до извесног доба походе ове заводе. Признато је у свету, да од рада нема ни за децу ни за одраеле бољега средсгва да у моралном погледу буду као што ваља. И доиета радом се то потпуно достизава, јер човекова природа захтева да се ради и само радом може човек да доетигне опредељење своје. Али да рад буде у истини оно што треба да је, т. ј. да васпитава човека, треба да покрене колико се више може све силе и способности душевне и телесне, треба да постане у иетини самисталан рад (саморадња). У томе баш и лежи најглавнији значај евију забављања у дечијим забавиштима. Помоћу онога закона произвођења и стварања, који мало час објаснисмо, може се постићи то да се задовоље сви нагони за вештином услед самосталног стварања и изиалажења од стране дечије. Ако ее само испрва упути као што треба овај детињи нагон за радом, одмах ће се опазити како се скреће на разне вештине. Као што смо напоменули, нагон који назваемо плаетички јавља се услед т л'а што еамо дете осећа потребу да производи облике и слике. Оно што се зове зидање у дечијим забавиштима подмирује тај детињи нагон у одноеу на архитектуру; прављење слика од иловаче и других материја иде на руку вајаретву; а оно прављење елика номоћу прутића, или помоћу „избадања," „прошивања,* „исецања" итд., иотпомаже цртање, сликање, бакрорез итд. Послушајте оно ритмично гукање дечнје (које свакад иде по такту), па ћете опазити да ее ту 116