Просветни гласник

922

огледа нагон за невањем, који се подмирује к.ад се детету над колевком иесмице певају. Ко је год узнемиреном детету вад кодевком иевао прикладне иесмиде, могао је нриметитн како је иевање увек имало свога дејства, а то је знак, да му је иодмирена нека потреба или нагон задовољен. Ако се ово не узнегује као што треба, ако не буде непрекидног и у истини мелодичког певања, онда се овај нагон неће никад пробудити у ирвом детињем добу као што треба, нити ће се развити до своје потпуне снаге. Код Фребла је у употреби стаклена хармоника блага звука и он захтева да се на тој хармоници свирају одојчету први и најпростији акорди и мелодије., а матере и чуварице да сваки дан певају по често детету што, како би се њиховом песмом развијало музикално осећање у детета. У дечијем забавишту скоро се све игре, а нарочито гимнастичке игре нли „игре за кретање," пропраћају несмицом дечијом. Сама природа детиња доноси са собом, да оно кад год се игра певањем исказује како је весело и расположено. Ове „игре за кретање" полажу темељ драмској вештини,, јер се у њима представљају догађаји од сваке руке, како из природе, тако и из људског живота, и то онако ноетском одећом заоденути, а у једно еу и црва вежбања дечија за вештину играња. Што се тиче поезије, за њу се прве клице замећу услед тога што дете осећа потребу за оним у чему има такта. И кад се дете љуља и кад му се певају несмице више колевке, треба у свему томе да има такта и ритма. Детету не може да годи ни један неправилан покрет. Свако дете воли сгихове, па и оне које никако не разуме, т. ј. њему се допада ритам, допадају ми се сликови. Зато је дете и у стању да много брже утуби и да запамти речи са сликовима, него оне где нема слнка. Да би се задовољио тај нагонза поезијом, треба деца да уче песмице које се певају, а тако исто и мале изреке, приповетке које се причају уз рад дечији, као и неке скаске које су за узраст дечији. Свеколико забавиште и није ништа друго до ноезија за дете. У деце се свестрано пробућује

осећање за лепоту како утисцима из природе, тако кад дете еамо ствара што леио но облику, по бојама и но звуцима. Ваља задовољавати детиња чула идеалним уживањима, и у томе је њихов највећи васпитачки значај и утицај, као што у томе лежи и њихова привлачна сила за децу. Да ее дечији нагони не би изметнули у онаке тежње, нема подеенијега средства но да се детету иставља пред очи једнако само оно гато је лепо, како би се и само радовало ономе што је лепо и како би и само стварало лепе ствари. Душа човечија тражи да се задовољи и мора да се задовољи, па било то сад да нађе то своје задовољење у ономе што није као што ваља, у простим уживањима чулним, било да га нађе у уживању онога што је идеално. За то и треба да се омладини отворе што пре врата на светом храму вештина. И у развитку рода људског потврђено је да су суровоет и варварство савладани тиме што су се народи одали на обожавање онога што је лено, јер еамо тако постају појаве чулнога света духовним појавама. И она онако незнатна занимања дечија у њиховим забавиштима неће ништа друго да буду до у неку руку лествице по којима ће ее овај дечији нагон за оним што је лепо развити до осећања лепоте, а за тим и до тога да и сама деца стварају оно што је лепо. Овим начином уједно се деца могу да извежбају с техничке стране толико колико је за разне вештине потребно, јер с тога што се то у том добу но достигне, многи је дар остао ометен у своме нанредовању. Са свим природно нрво долази да деца стварају, да производе што лепо, па тек поеле да се уче разним знањима. Уелед тога што се нико није на ово освртао као што треба, идошло је до тога те ее у деце прерано развија моћ размишљавања, ш то јако емета развитку ерца и добре нарави, нити се опет тиме доприноси к ономе што ее зове здрав разум човечији. Јер на чему се оснива здрав разум човеков ? Вез сумње на здравом, јаеном познавању . ствари које постоје у свету којије ван нас. Ваш за то и јеете врло потребно да ее деца упознаду с тим