Просветни гласник

924

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ

да експериментигае са стварииа, па ће их тек тако | у истини познати као што ваља, — јер само ће се тако његова пажња пробуддти и одржатн као гато треба н само ће тако имати прилике да и само искуства прибира. — Међу оеталим важнијим нагонима човековим зп образовањем, одлпчно месго заузима и нагон за дружењем. Из историје развитка рода људског види се, ! како је свака култура ироизишла из удруженог живљења не само породица, него и општина, народа и народности. Кад год човек живи сам за се, осим света, он постаје себичњак. Морал му се ночиња развијати тек од онда кад стане да живи у заједници с другима, кад појединац ради не само за се, него и за општност. У данашње доба примећава се како све вигае отима маха тежња за удруживањем. Где год се хоће да је ко сигуран с усиехом и доблтком толиких материјалних предузећа, онде се види како се многи удружују, еда би удруженом снагом достигли оно штоје поједином немогуће или тешко потпуно да постигне. Само се на жалост слабо ко осврће на више, идеалне, моралне интересе човечанетва, премда еу сад науке почеле да то начело и за своје цељи принењују, као гато се види но толиким и толиким дружинала и њиховим члановима, који се сасгају на скуиове ради научних и моралних цељи. Од потоњег нараштаја очекује се, да избере за највећу задаћу евога удружења оне велике,, идеалне цељи човечанства, еда би се сви народи збратимили и сложним удружењем усавршавали и развијали. И само време у коме живимо захтева од нас да народни подмладак, вигае него пгго се досад чинило, ваепитамо гато ее боље може за живот и за рад у раширенијим круговима другатва и да га припремимо да може испуњавати своје дужности као члан веће заједнице него гато је само породици, једном речју да га васпитамо за општност и прави живот у њој. Да би се ово поетигло као гато влља, треба децп још докле су деца прибављати прилике да живе у заједници. За то ниједовољан само онај живст у породици и ван ње, него за то треба ство-

рити нарочиту заједницу према цељи о којој је реч. Деца се друже и на улици и иначе у разним приликама, али то све није доста да би се припремила као што ваља за велике дужносги у друштвеном животу. За ово гато се овде захтева није довољно ни оно гато деца имају прилике да се друже ван своје куће са сродницима, познаницима и пријатељима својих родитеља. Највећи захтев, који се овде у интресу моралног образовања иетавља, састоји се у томе: да ее заједпицом која ее тражи стане напутширењу егоизма, да се деца упуте како ће еавлађивати сама себе и како ће ее одрицати многог чега за љубав других, те да се у њих развије енергија за оним гато је добро, а не да еу онако разнежена, размажена и надувена, кш гато се то данас на жалост доста види у омладине. Деца ће ее иетински одугаевлти за идеалне цељи другатва онда кад буду живела у заједници где се буде неговало оно што је морално и што иде на руку евему што је племенито. Дечија забавишта теже за таком заједницом и то им је управо највећа цељ и у томе им је највећа важност за данагање доба. Врло погрегано мисле сви они који држе да се њима одузимљу и отуђују деца од својих породица. Већ и из самих диј ететских обзира морају деца по неколико сати на дан пробављати ван своје куће и морају да ее по мало прођу, као гато то бпва на гаетњама и игралиштима. По толиким варошима слабо која кућа да има багату своју , где би се деца слободно и паметно забавити могла. И најбрижљивијој мајци није свакад могуће, особито кад је дом благословен е повигае дечице, да по цео дан пази и надзирава над децом, јер и други важни послови у кући на њеном су врату. И тако дечија забавишта одговарају истинској потреби, јер ее ту деца, поред тога гато имају прилике да удигау чисг ваздух и да се крећу колико им је воља , искупљају за неколико часова преко дана у заједницу где нити има оне опасности којој су изложена на улици, нити друге гатете која може да дође од дружења са евакојаким млађима у кући. Ни један нагон детињ не појављује ее ни раније ни јаче од овог нагона за дружењем. Погле-