Просветни гласник

92ђ

дајте само одојче, како се одмах дере чим осети да је само у колевци, и како се одмах умири чим му се ко јави, јер му се чисто чини да је сигурније кад има ко око њега. Није доста што ће се деца само са старијима дружити. Деци треба деце, т.ј треба им другара и другарица, вршњака по узрасту, е којима се она играти и забављати могу. Кад је дете у друштву међу одраслима. оноје некако иотчињено, јер мора да слугаа што етарији каже и нареди, За то није ни мало ретко наћи размажену децу ш> оним домовима где су јединчад, јер су то махом „материне мазе" чли „очеви љубимци". На сваком њиховом кораку и васколиком понагаању види су како еу расла осим света, како су зрелија и иаметнија но гато доликује њиховом узрасгу , како у њих нема оне проетодушности која се огледа код деце која расту међу осталом браћом и сеетрама. Оамо кад је дете међу децом , оно се креће слободно и самостално, оно се онда лако навикне и да слугаа старијега и да је равно с равнима и да заповеда млађима. Дружећи ее тако са евојим другатвом, развија се и његов карактер. Само дружећи се с другим, дете је у стању да увиди, како је незгодно и гатетно кад је еамовољпо, а исто тако да види и то како слободе не може бити без реда и законитоети и како се ваља обзирати и на туђа права. Исгина и у гаколи има прилике и повода да се ова заједница развије међу децом, али ииак не у довољној мери. Управо рећи, деца у гаколи имају прилике да се упознају са својим другарима и да склапају млађана пријатељства само у гаколским авлијама и то за оно мало времена одмора кад се између часова пусте из школе, или путем кад иду од куће у гаколу или из гаколе кући. Ва то је игралиште вазда било и оетаје право меето где се ствара млађана заједница, и ту мора бити слободног кретања и рада, ако се хоће да та заједница достигне своју цељ Алн данас колико игралигата (где их има, а по варогаима их неетаје све више) имају својих добрих етрана, икају исто толико и рђавих Колико су деца у добитку што ту имају прилике да ее друже са својим вргањацима, у толико су е друге етране и на штети што имају прилике да виде и да

чују свакојаке еуровоети и неваљалости. Као гато врлина и елобода могу да владуумеђу одраслима само у друштву које је на закониа основано, ието тако тога може бити и међу децом и омладином еамо оида кад њихова друштва нису остављена на пусту еамовољу, него су у истини уређена као гато треба. Прека је потреба да ее за нагае малишане створи читав свет у маломе, па у том свету да се негује првобитна крирода детиња, која се неће одметати у самовољу и неред, како бисмо доживели да нам пораету временом чили и оригинални људи који ће бити и духом и телом еамомостални, а не којекаки автомати , као гато их има данас доста у свету. Фребел каже на Једном месту : „Што детету треба показивати да научи, тога има већ у човечанству, оно с њим располаже. Али само оно пгго сваки лично сам из еебе етварао буде , то нам само може донети гато ново , чиме ће ее опште знање обогатити и проширити. Човечијије дух, као и божански дух, нешто гато се све једнако развија, производећи све нове и новије прилике и облике. И то Фребелтежида досгигне у својим дечијим забавигатима, која тога ради несмеју бити проста копија еадагањега другатвенога живота , већ меета где се, с извесним огранлчењем, може да развије потпуна слобода за свачији лични и оригинални развитак , како би одатле временом произигале нове и боље прилике за човечије другатво. Поред невине игре и забаве, треба да се у тој заједници деца навикну и да дужности нека испуњавају, треба да рал,е и производе што, треба као браћа да се слажу и воле, треба један другом да указују услуге и помоћи, како би еве другатвене врлине имале прилике да ее развију као гато ваља, те да она деца која еу бујна и необуздана виде како ваља бити и кротак и попустљив, она гато еу саможива да виде како ее ваља за другог жртвовати , она што су поноеита да науче нонизити зее кад треба, она гато су јача и суровија да се навикну да буду и мекгаа и нежнија, — како на тај начин у овој заједници нико не би био на штети већ еваки у добитку , примајући оно што нема и попуштајући од онога гато има. У овакој заједници где се ради и производи, сваки има прилике д;(