Просветни гласник

931

бране. — Други узрок за враћање гаеова сагоревања у школеку собу лежи често у нечисгоћи сулундара. Они се напуне остатцима од материјала за горење и тиме се умањи њихов пречник а умноже се отпори за гасове који излазе, и најпосле лако дође до тога, да, ако придођу још неки други узроци, иритисак ваздуха у сулундару постане већи него ваздуха што огњишту струји. Оа свим и на исти начин дејствоваће и рђава конструкција и ноложај оџака. Међу тим грађење оџака припада епецијално у област науке о конструкцији грађевина, те с тога нећемо о томе овде више говорити. На послетку могу снољашњи атмос®ерски упливи условити, да се етруја у сулундарима преокрене. Ветрови који ваздух у оџаку притиекују, упадање кише у оџак која ваздух у њему охлади, згушћава и тежим га прави него што еу загрејани гаеови у пећи, и надање сунчаних зракова у оџак, — све то може. лроизводити збрку и неједнако загрејавање ваздушних етруја, које се у њему налазе, а то опет све скупа може бити узрок, да ее гасови сагоревања у собе враћају. Шкодљиво дејетво евију ових последњих узрока спречио је др. Волиерт објавом његовог такозваног усисача дима или ваздуха. Ова справа дејствује тако, да нравац ветра сише ваздух из оџака и тиме извлачи из њега гасове сагоревања. Али, осем гасова, и саетавни делови непела и мали остаци угљена могу прелазити из пећи у еобњи чаздух. Једва је и потребно да кажемо, како су они нарочито за школски ваздух штетни, који је и онако препун ирашине. Ове скупа узето, нродукти сагоревања, који се у собе враћају, дејетвују или непосредно као отрови на крв организиа, или дејствују на поједине делове истога, а нарочито на слузну кожу ресшрационог органа У димњавим еобама диеање ностане тешко, појављује се непреетане надражавање кашља, и кад дим дуго траје, тешке појаве кашља, које у даљем развитку могу дати повода озбиљним пљућним болестима. Ието тако надражује се и слузна кожа капака и очију. Очи еузе, и болно оеећање као да горе приморава их да ее непреетано од сунчане еветлости затварају. Такви унливи чине, те ученици не могу да обрате сву

пажњу на предмете који се у школи уче. Поред тога задатак је школи да евоје питомце не излаже никаковим опасностима за здравље, већ да њихово здравље непосредно поправља и да на згодан начин ради да ее детињи организам развија. Али у колико се справе за грејање могу на то употребити да школски ваздух чисте и од оних кварења, која се не могу избећи, у колико грејање производи оне ваздушне етрује, које наше собе чисте од оних загушљивих гасова, које становници сами производе, и најпосле у колико грејање помаже вентилацију, о томе се овде неће говорити. Овде само помињемо још то, да су техничари еа знањем унотребљавали пећи као вентилаторе, а и у приватном животу одавно су се њима користили, ма да нису знали за њино вентилаторско својетво. 8) Ова је тачка веома интересантна и ако сама по себи изгледа као да није од великог значаја. Она говори о нослужитељима, који рукују пећима. И доиста ваља водити озбиљна рачуна о послузи око нећи, јер од те послуге зависи дејство пећи. Ако у пећ не метемо довољно материјала за горење, она неће бити тонла; ако нећ доцкан подложимо, и то тако доцкан, да није у стању да топлоту коју од ватре прими даје еоби у довољној количини, ми ћемо бити у хладној соби па и ако ватра гори. За наведене случајеве није кривица до пећи него до послуге. Међу тим да послуга не сме и не може имати изговора на конструкцију пећи за њено недовољно дејство, за то се мора и може техника постарати. Конструкција мора бити проста, да ее може сваком нослужитељу објаснити. По ееби се разуме да послужитељи за подлагање пећи и у већим школама, а у нас никако, не могу бити образовани, интелигентни људи. Исто тако и материјал од кога је нећ начињена мора бити солидан, тврд и у онште такав да му ретко треба оправке. Оложени механизми дају чеето повода за оправке, а тиме уједно и прилике за рушење наставе. Услед оправке пећи често школска наетава трпи непријатна, и у невреме, прекидања. Познато је, како ми етојимо у овом погледу. Често се дешава да послужитељ мора да донесе блата да залепи неко место око нећи куда дим куља у школску еобу. Да би се избегле све непријатности, које 117*