Просветни гласник

932 ДРКДАВАЊА № би могде произаћи услед неразумевања од стране нослужитеља, потребно је да послужитељи задобију известан степен техничког знања, а носебице да се упознаду са унутрашњим склопом справе за грејање. То ће се постићи, ако им се довољно објасни конструкција апарата, и ако се поуче у томе како он дејствује и које су то нарочито важне тачке на које ваља пазити. Тачно ее мора одредиги количина материјала коју треба утрошити и време кад пећ треба подложити, наравно но што су на ,Јпре у томе пробе чињене. 9) Ову управо врло важну тачку оетавили смо до послетка, јер се она тиче више технике него хигијене. Хигијена стоји с њоме у свези само са једног гледишта. Еао што је познато, нојединци као и оиштине осећају издатке на материјал горења као велики терет, па ону суму новаца коју на то имају да утроше умањавају до најкрајње могућности. У нас општине сматрају довлачење дрва школама као један од највећих кулука, и с тога није редак случај да школа не ради по читаве недеље због оскудице у материјалу за горење. Ако се деси веома оштра зима, па се на грејање утроши више него што је у предрачун ставлено, тада се обично штеди на другим нотребама. Сиротни људи који зими морају више за огрев трошити, у толико се рђавије хране. Општине нак које за материјал за грејање више утроше него обично, штеде у школи на поправкама ма које врсте, било то у иабавци

РПСКОГ ЈЕЗИКА новосаграђених клупа, било у школским училима или ма чему другом. Увек ее дешава да тиме што се неки издатак повиси трпи труги издатак, који је тако исто важан као и први. Ва то хигијена има права да од техничара захтева, да се постарају, да се конструкцијом справа за грејање најбрижљивије и колико је год могуће штеди материјал за горење. На жалоет ова је тачка једна од најтежих за пиротехнику. Сама величина пећи за поједини простор нестална је и не може се одмах тачно погодити. Јер и ако је у неколико могуће израчунати и одредити за пећ чиниода за произвиђење топлоте (количину материјала), то је ипак често немогуће а често и тешко прорачунати, колико се топлоте издаје. Улажење хдаднога ваздуха кроз шупљике наших дуварова, кроз разноврсне велике и мале отворе прозора и врата, променљиво је према разлици топлоте унутрашњег и спољашњег ваздуха, према јачини ветра, падању кише и другим атмос®ереким упливима. Овде нећемо говорити о тешкоћама које се у овом погледујављају код централног грејања. Још ће досга и доста времена протећи, па ће се тек у нас почети мислити на грејање школа централним начином грејгња. Ово што емо довде казали о грејању, јасно показује, колико се озбиљна брига поклања грејању школа код народа у којих су школе на високом ступњу развитка. (свршике се)

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА НА ПРАЈс^ТИЧКИМ УЧИТЕхЉСКИМ ПРЕДАВАЊИМА У НЕГОТИМУ ДРЖАО ^Кив. Ј1. ј^ИМИЋ. (наставак. )

г. Род у илепица Код створова који на свет долазе живи, т. ј. код људи и животиња, разликују се два рода, која им је дала сама ирирода. Кад се роди дете, разбира се да ли је мушко или је женско. Кад нам се ождреби кобила, отели крава, ојагњи овца, ми разбирамо да ли је ждребе, теле, јагње мутко џлпјеженско. До-

маћида разбира и то, колико је међу иидићима иетлића, а колико кокица и т. д. У природи дакле постоје два рода мушки и женски, и ти родови припадају само лицима и стварима. Ми одиста и у граматици често уиоребљујемо назив род; ми кажем ) ова је именица мушког рода, и ова је именица женског рода. А у ствари именица сама не може имати