Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ Ј ЕЗИК А

замењују речи што се зову имениде, то и речи које казују каквоћу и особину ствари, иридеви, који нам у говору замењују и нредстављају њихову каквоћу, иеодвојно и непрекидно другују с речима, које замењују саме ствари, то јест са именицама. Оиисни иридеви. — Једни придеви описују лица или ствари по ведичини, по облику, по боји, по укусу, по саставу, по садржини, по материји од које су, по ономе чиме је шта прожето и т. д, и ти се придеви зову — оиисни иридеви. На пр. велнки, мали, хладан, тежак, бео, плав, округао, шиљат, оштар, густ, житак, ланен, вунен, горак, папрен, дрвен, гвозден, песковит каменит, хладовит, воден, мастан, каљав, и т. д. Присвојни иридеви. — Други придеви не онисују лица ни ствари но њиховој каквоћи, него казују да оно што се именује именицом, уз коју придев стоји, припада оном лицу или оној ствари од чијег је имена тај придев начињен. На нр. Стојанов, Миланов, Миличин, човечији, понов, кројачев, столаров, варошки, сеоски, људски, свештенички, црквени, општински, заједнички, данашњи, летошњн. зимски, јесењи, годишњи, вековни и т. д. а. 0 броју »ридева Као год што је именица у једнини, док се год говори о једном лицу или једној ствари, којој је та именица име, тако је и придев у једнини^ докле се год њиме казује какво је, по чему било, једно лице или једна ствар. А као год што је именица у множини, кад се говорн о два или више лица, или о две иди више ствари, којнма је она заједничко име, тако је и придев у множини, кад се њиме казује да су два или више лица, две или више сгвари, онакве, како се тим нридевом казује. Пошто једнина и множина именица, а тако исто и једнина и множина придева, зависи од једнине и множине самих лица иди ствари, то придев у једнини ДРУгује свакад с именицом у једнини ; а придев у множини другује опет свакад с именицом у множини. -Тер, ако је именица у једнинн, значи да се говори о једном лицу или о једној ствари ; а кад се говори о једном лицу или о једној ствари, онда и нридев којим се казује какво је једно лице иди каква јеједна ствар, мора стајати у једнини. Ако ли је именица у множини, значи да се говори о више дица иди ствари; а кад се говори о више лица или ствари, онда и придев, којим се казује у један пут каквоћа свију лица иди ствари, мора бити у множини. Из тога излази граматичко правило, да се иридев мора увек с.лагати у броју с именицом, уз коју стоји. б. 0 роду у придева ■Тедна именица казује име једној ствари, а та ствар може бити само једног рода: идн мушког, иди жен-

| ског, или средњег. Према томе једна именица може бити само једнога рода. А придев може казивати каква је по нечему ствар која је рода мушког, и онда ће и придев бити рода мушког ; тај исти придев може казивати и каква је по чему била ствар која је рода женског, и онда ће и иридев бити рода женског; најзад тај исти придев може казивати и каква је сгвар, која је именована тако дасе не зна ког је рода него је нрема томе рода средњег, и тада ће и нридев бити рода средпега. Сваки дакдепридев може да буде и рода мушког и рода женског и рода средњег. Отуда правило у граматици : иридеви имају облике за сва три рода : мушки, женски и средпи. На пр. нов, нова, ново : црн, прна, црно ; добар, добра, добро ; варошки, варошка, варошко ; људски, људска, људско; и т. д. Еад се говори о ствари мушког рода, онда је мушког рода и имемица која је име тој ствари, а мушког је рода и придев, који казује каквоћу те ствари. Ако је ствар, о којој се говори, женског рода, биће женског рода и именица, која је име тој ствари, а биће женског рода и придев, који казује каквоћу те ствари. Ако ди је ствар средњег рода, биће средњег рода н именица, која ,је ствари име, а и придев који казује каква је та ствар, биће рода средњег. Из тога издази граматичко правило : да се аридев с именицом уз коју стоји, свакад слаже у роду. На пр. Везен јагдук, везена кошуља, везено јастуче ; нов друм, нова кућа, ново буре; општински кош, општинска ливада, општинско поље, и т. д. 3. Бројеви. — Као год што је човеку, кад се нашао међу многим лредметима, требадо да свакоме од њих да неко име, те су тако постаде именице, и као год што му је требало да каже и каква је која од тих ствари, те су тако постали иридеви, исто му је тако требало да каже и кодико је тих ствари на број, те су тако постали бројеви, т. ј. речи, које казују колико је лица или ствари на број. Да није дакле на свету ствари, као год што у том случају не би бидо именица ни придева, исто тако не би било ни бројева, јер као што се не би имадо шта именовати, као што се не би имало казивати чему каквоћа, тако се не би имала ни шта бројити. Еао год што је анстрактан појам именица и придев ; и као год што именица предсгавља у памети истинску ствар, и придев .истинску каквоћу таке ствари, тако ј и број представља у иамети коликоћу лица иди ствари. Као год што у језику људскому првашња људска времена није бидо много ствари уупотреби људској, и није бнло ни много иридева, ,јер је био мали број разноликих предмета, којима је човек хтео да зна и каже каквоћу, тако ,јеу та времена било мадо ибро-