Просветни гласник

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

935

јева. Данас пак бројимо на хиљаде, милијуне и мидијарде. По ближој служби, коју бројеви врше у говору, они се деле на: иросте, збирне и редне. Ироети бројеви су они, који казују колико је иа број онога, ш го се иаенује заједничком именицом. На пр. два (човека), три (жене), ает (кућа), десет (пара), двадесет (књига), хиљада (војника), милијун (динара), и т. д. Збирни бројеви су они, који казују колико је на број лица или животиња разнога рода и века ; или колико је на број оних ствари, које немају обликаза једнину ; или колико је на број иарова од оних ствари које се употребљују у паровима, те се најчешће и говоре у множини. На. пр. Троје (деде мушке и женске), иеторо (говеда — волова и крава), деветоро (нас — мушкнх и женских, старијих и млађих) ; двоја (врата), двоје (токе), иеторе (кочије), осмора (кола) ; двоје (очи), троје (чизме), четвори (опанци), десеторе (рукавице) и т. д. Редни су бројеви они, који казују где је по броју на реду оно што се именује нменицом. На ир. ирви^ други, иети, стоти, и т. д. а. 0 броју у бројева Број један говори се у једнини, а говори се и у множини. Ну у овом носледњем случају њиме се не броји, него се казује оно, што се иначе казује речју неки, некоји. Бројеви: два, оба, обадва, три, четирп, говоре се у старинској двојини. Збирни бројеви говоре се у једнини и у множини. На пр. двоје — двоји, троје — троји, петоро — петори и т. д. Редни бројеви као год и придеви говоре се и у једнини н у множпни. На пр. нрвп (човек) — црви (људи), други (ред — одједнечете) — други (редови — од свију чета) и т. д. б. 0 роду у бројева Бројеви прости казујућа колико је на број лица ствари ваљало би да имају као и придеви облике за сва три рода. Али у њих само број један говора се у сва три рода : један, једна, једно. Бројеви два, оба, обадва говоре се овако у мушком и средњем роду, а у женском роду гласе две, обе, обадве. Бројевн три и четири говоре се тако у сва три рода. А остали нрости бројеви како ни својихоблика не мењају, не разликују се ни према роду. Збирни бројеви уједнини су свакад рода средњег. На нр. двоје, троје, седморо, иетнассторо и т. д. А у множини се говоре у сва три рода. На пр. двоји, двоје, двоја, — троји, троје, троја, и т. д.

Редни бројеви говоре се у сва три рода. На пр. први, прва, прво, — пети, нета пето, и т. д. 4% Заменице. — Кад би се у говору говорила, а у пасању писала једна именица, један нрадев или један број, кад год се у говору употреба оно што те речи значе, не би лепо стојало у језику. На нр. Еунио отац Милану књигу. па је отац казао Жилану, да Жилан чита из књиге. али да Милан књигу не подере јер отац после неће Жилану накад књигу купати. За то има једна врста реча, којима се у говору замењују именице, иридеви и бројеви. Те речп, којпма се замењују другереча, зову се — заменице. Аица. — У говору се разликују три граматичка лица\ ирво, друго атрсЛе. Онај, који говори другоме, ирема себи је ирво лице; онај, коме прво лице говори, ирема ирвом лицу јесте друго лице ; онај нак, о коме прво лице другом лицу говори, ирема ирвом лицу јесте треКе лице. ,/1ица се разликују код глагола и код заменица. Пошто заменице замењују именице, придеве и бројеве, оне се према томе и деле на : именичке, иридевске и бројне. Именичке заменице. Именичке заменице су двојаке: личне и иоказне. Аичне заменнце свакад потпуно замењују именице, а зову се личне за то, шго најчешће замењују оне именице, које су имена лицима (т.ј. људма, женама и деци). Оне су : Првога лица — — — ја, — ми. Другога лица — — — ти, — ви. Трећега лица: а. познатог — — он, она, оно, они, оне, она. б. непознатог — — ко, (за лица), шта (за ствари). в. неодређеног — — — неко (нетко), нешто. г. одреченог — — — нико (нитко), ништа. ј свако (сватко,) д. сложене (с још једном) - свашта. ' којеко, — којешта Свакога лица (и првог, и другог, и трећег) — себе или се. Примери. — Кад Милан говори, онда је Милан према себи нрво лице, и он би себи морао да каже: Милан говорим, Милан пишем, — али тако се не каже, него се каже: ја говорим, ја пишем. Ако Мн| лан говори Станоју, онда би Милан Станоју рекао : I Станоје говориш, Станоје пишеш, — али тако се не говори, него се каже : ти пишеш, ти говориш. Место: I Милоје говори, — може се казати : он говорц. Место