Просветни гласник

ПРЕДАВАН.А. ИЗ СРИСКОГ ЈЕЗИКА

Милка говори, — може се казати : она говори, Место : дете говори, — може се рећи : оно говори : Место : Никола градим кућу Николи, — каже се: ја градим кућу иени или себи. Ако је Никола друго лице, оида место : Никола градиш кућу Николи, каже се: ти градиш кућу теби или себи. Ако је Никола треће лице, онда место : Никола гради кућу Николи, — каже се : Никола гради кућу њему или себи, или : он гради кућу њену или себи. Показне заменице или замењују именице са свим, или се уз њих изговоре н нменице. Показне зову се за то, што се њима свакад указује на оно што се именује именицама. Оне гласе указујући на оно што је близу: Првога лица — — — — — овај, ова, ово, Другога лица — — — — — тај, та, то Трећега лица : — — - — а. познатога. — — — — онај, она, оно б. непознатога — — — — - који, која, које. некоји, некоја, некоје неки, нека, неко. г. одреченога — — — - ■ — никоји, никоја, никоје.

в. неодређенога

свакоји (сваки)) свакоја (свака), д. сложене (с још једном),— свакоје (свако), којекоји, којекоја, којекоје. Свакога лица — — — — — сам, сама, само. Примери. Кад прво лице говори о књизи и указује на књигу, која је близу ?њега, онда у место да се каже : књига овде, или књига која је овде, — каже се : ова књига. Кад прво лице говори о књизи и указује на књигу, која је близу другога лица, онда у место да се каже : књига ту, или књига која је ту, — каже се та књига. Ако је књига близу трећега лица, а прво лице указује на њу, онда у место да се каже : књига онде, или књига која је онде, — каже се: она књига, итд. Б. Цридевске заменице Придевске заменице су двојаке : оиисне и ирисвојне. Описне заменице замењују описне придеве. Оне гласе казујући да је нешто онакво, какво је оно што је близу : Првога лица — — — — овакав (оваки), оваква (овака), овакво, (овако). Другога лица — — — — такав (таки), таква (така), такво (тако). Трећега лица : а. познатог — — — - онакав (онаки), онаква (онака), онакво (онако).

б. непознатог — — - — јкакав (каки), каква (кака), какво (како). в. неодређеног - — - никакав (никаки), никаква (никака), никакво (никако). свакакав (свакаки), свакаква ј (свакака), свакакво (сиакако). д. сложене [ свакојак (свакојаки), свакојака, свакојако. \ којекакав (којекаки), којекаква (којекака), којекакво (којекако) Свакога лица — — — исти, иста, исто. Примери. Један сто налази се близу првога лица, а други сто налази се негде на другом месту. Ирво лице говорећи хоће да каже да је онај сто што је негде на другом месту једнолик по облику, по боји или чему другом са столом, који је близу њега, и прво лице рећи ће, указујући на сто уза се : онај је сто овакав. Жли један сто налази се близу другог лица, а други сто негде на другом месту, па хоће лице да каже, да је сто што је негде на другом месту сличан у нечему са столом што је близу другог лица,» и онда каже, онај сто, или овај сто је такав. Ако прво лице хоће да каже да је сто који се налази негде сличан у нечему столу што се налази близу трећег лица, оно ће указујући на сто што је до трећег|лица казати, овај, или тај или онај сто је онакав итд. Присвојне заменице замењују присвојне придеве. Оне гласе казујући да што принада : Првоме лицу — — мој, моја, моје, — наш, наша, наше. Другоме лицу —■ — — твој, твоја, твоје, — ваш, ваша, ваше. Трећему лицу : ј његов, његова, ј , / \њихан, њихна,њихнО) ' његово, њихов, I Ј а. познатом - _ < њезин, њезина, њези-

њихова, њихово њен, њена, њено, ]

но, њин, њ&аа, њино, .11

б. непознатоме в. неодређеном г. одреченоме —

— чиј , чиЈа, чиЈе. — нечиј, нечија, нечије. -■ ничиј, ничија, ничије.

д. сложене

| свачиЈ, свачиЈа, свачиЈе. ј којечиј, којечија, којечије. Свакоме лицу — — — свој, своја, своје. Примери. Кад Драгутин говори, Драгутин је нрема себи прво лице. Драгутин говорећи хоће да каже да једна књига принада њему ; и у место да каже : ова књига припада Драгутину, или ова је. књига Драгутинова , Он каже : ова је књига моја. Реч : моја стоји место речи Драгутинова. Реч моја је присвојна заменица, а стоји место присвојнога придева. Милан