Просветни гласник

ПРРДЛВАН.А ИЗ

ср1шк0г језика

је ирлиде. а Стојан је друго лице. Милан хоће да каже да је књига Стојанова, и у место да каже : Стојане, ово је књига Стојанова, - он ће рећи : Стојане, ово је књига твоја. Реч твоја јесте нрисвојна заменица, а стоји место присвојнога нридева Стојанова. У место да се каже : Ово је мој брат, а то је дете братово, - каже се : Ово је мој брат, а то је дете његово. Место : .ја имам моју кућу, ти имаш твоју кућу, он има његову кућу, она има њену кућу, каже се : ја имам своју кућу, ти имаш своју кућу, он има своју кућу, она има своју кућу итд. В. Бројне зажнице Бројнезаменице замењују бројеве. Ове гласе, — кад се кауује да .је нечега онолико на број, или да је нешто онолико по неличини, колико је на број онога, или колико је по величини оно, што је близу : Нрвога лица — — оволики, оволика, оволико. Другога лица — - толики, толика, толико. Трећега лица : а. познатог — онолики, онолика, онолико. б. непознатог — — колики, колика, колико. в. неодређеног: ) неколика (човека), за мање од пет — неколика (детета). ( неколике (жене). за. нет и више од нет - — неколико (људи жена, деце). г. одреченог — — - — николико. д. сложепе с још једном — — васколик, сваколика, свеколико. Сваког лица — — — — сав (вас), сва, све. Примери. Код онога, који говори, дакле код првог лица стоји пет књига. На другом неком месту стоји такође пет књига. Прво лице говорећи, у место да каже: овде је пет књига, а и тамо је пет књига, оно каже : овде је пет књига, а и тамо их је оволико, — или: тамо је оволико књига. У овом последњем случају ваља избро.јатн ове књиге, па ће се знати број и оних, које су на оном другом месту. Ако је познати број ствари близу другог лица, а прво лице хоће да каже да је на другом неком месту број ствари раван томе броју, онда оно каже : толико ствари је и онамо, — или : толико је ствари и овде. Кад је нознати број нечега близу трећега лица, онда ће прво лице рећи : онде је десет људи. а и на нољу их је онолико, или: и на иољу је онолико људи. Тако и за величину. У место да прво лице каже: овај је штаи од једног метра, а и онај је штап од Једног метра, — оно ће казати: овај је штан од једног метра, а и онај је оволики, - или : онај је штап оволики. У овом случају ваља сазнати колики

је штан што је близу првог лица, па ће се ^нати колики је и онај. који је на другом месту. итд. 5. Глаголи. — Чим се човек појавио на свету, он је већ морао да ради : он се морао мицати и кретати, морао је гледати, а по том и говорити. Нотребно му је било да се нахрани, па и око тога ваља толико радњи радити, ваљало је најпре прибавити шта ће се јести, па онда .јести. Исто тако он је опазио да и друге животиње, које је он могао посматрати, иду, лете, трче, гмижу или се бију и отимљу о нешто. или граде себи склониште, или дубу у дрвету дунљу, или ираве међу гранама гнездо итд. Опазио је да с временом животиње и биљке, које је он видео мале. кад су се иојавиле на свегу, бивају веће и рађају нлод. Видео је он да и облаци лете небом, да муње севају, чуо је тресак грома ; видео је да сунце и месец према њему мењају своје место, да бива дан и ноћ, да бива лето и зима итд. Он је дакле видео да се неште ради и да нешто бива. И као год што му је требало да сгварима да имена, као што му је требало да каже каквоћу ствари, као што му је требало да искаже број ствари, тако му је требало да и оно што се ради или што бива каже неком речју. Како је много различних радњи и бивања, тако је морало бити и много речи, којима ће се исказати те разне радње и бивања. На тај начин су ностале речи, којима се казује да се нешто ради или да нешто бива, а те су речи — глаголи. На пр. певати, играти, читати, иј\и , седети, стајати, лежати, спавати, пити, бивати, постати, нестати, смејати се, чешљати се итд. А. иодела глагола по прелажењу радње Глаголи, који казују да се нешто ради, једни су неарелазни а други ирелазни. Глаголи, који казују такву радњу, која се ради у самом оном, који је ради, и који се дакле не извршује на каквом спољном предмету, одвојеном од онога, који је ради. на пр. ићи, трчати, тећи, зову се неирелазни глаголи. Неирелазни су и сви они глаголи, који казују да што бива. на пр. бити, бивати, постати, нестати, престати, трајати, белети, црнети, копнети итд. Глаголи, који казују такву радњу, која се ради изван радника, и уз коју свакад може бити какав снољни предмет, на коме се она врши, на пр. садити (воћку, цвеће), копати (бунар, јаз), пити (воду, млеко), косити (ливаду, овас), жети (пшеницу, јечам), брати (грожђе, Јабуке), носити (воду, дрва), писати (нисмо. пропис), звати (брата, мајку) итд. зову се ирелазни глаголи. У прелазне глаголе иду и повратни глаголи, које уза се свакад имају личну заменицу свакога лица: ее. Они су двојаки: иросто иовратни и узајмично иовратни, 118