Просветни гласник
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРВИЈИ 1875. ГОДИНЕ
7
дна основна школа у 1845. години долазила на 1000 становника, онда је по горњим размерама долазнло на једну школу становника у
овласти
г 0
Д и
н
1855
1865
1875
Јужних округа • - •
• 509
544
345
Источних округа •
• • 691
758
436
Шумадији • • • ■
■ • 641
649
471
Западних округа • •
• 860
947
731
Релативно највише школа подигнуто је дакле у јужним окрузима, а најмање у окрузима западним и у Шумадији. Но ако Шумадију, која је у 1875. години имала највише основних школа, поредимо у све четири године са осталима областима узевшиза мернло, да је у Шумадији у све четири године била је^на основна школа на 1000 становника, оада је долазило на једну школу
v г
0
Д и
н и
у овласти:
1845
1855
1865
1875
с т
А н о
в п и
к А
Источних округа
1 099
1 185
1 285
1 012
Занадних округа
757
1 016
1 104
1 175
Јужних округа •
•2 452
1449
2 056
1 796
Напред већ видели смо, да од свију округа нај мање школа има округ ужички; тамо је 1875. годпне долазила једна оеновна школа тек на А 978 стаповника. Међутим опо још није најнижа размера, јер опа је у неким срезовима далеко нижа, као што се види из овог прегледа. број ооновних једпа школа долашкола 1875. зила је на стано-
срез
године.
вника
Подгорски
2
7 906
Кознички •
3
7 283
Крушевачки
4
6 750
Арил>ски
2
6 540
Студенички
2
6 450
Пожешки
3
6 253
Рачански
3
5 987
Златиборски
4
5 569
Крагујевачки
4
5 332
Моравски (алексиначки окрЛ
3
5 153
Сврљишки
4
4 779
Заглавски
5
4 648
Гружански
6
4 644
Црногорски (ужички округ)
4
4 633
Јадрански
4
4 542
Тимочки ' • •
4
4 275
Моравски (руднички округ)
5
4 268
Белички
4
4 057
Азбуковачки
4
4 042
Јошапички
3
4 041
Моравички
5
3 963
Рађевски
4
3 948
Бањски
5
3 503
Ваљевски
5
3 470
Деспотовачки
5
3 381
Алексиначко-ражањски •
6
3 373
Параћипски
7
3 356
Цриогорски (рудпички округ)
6
2 968
Ресавски
7
2 886
Драгачевски
8
2 829
Звишки
5
2 787
Краљевски
6
2 717
Посаво-тампавски • • •
8
2 712
Тамнавски
8
2 642
Темнићски
10
2 639
Левачки
9
2 619
Трнавски
4
2 428
Колубарски ''ваљев. окр.)
7
2 422
Колубарски (београд. округ)
6
2 316
Зајечарски
13
2 150
Рамски
11
2111
Јасенички (смедерев. окр.)
11
2 102
Пожаревачки
14
2 094
Качерски .......
6
2 078
Грочански
7
2 054
Бољевачки
13
2 033
Орашки
11
2 013
Млавски
16
2 009
Трстепички
6
1976
Поеавски (београдски окр).
7
1960
Леиенички
15
1956
Брзо-паланачки • • • •
12
1 931
Посавски (ваљев. окр). •
7
1861
Мачвански
16
1 784
Моравски (пожаревач. окр).
14
1 758
Поцерски
12
1 757
Голубачки
7
1 743
Јасенички (крагујев. окр).
13
1 731
Крајински
15
1 730
Подунавски
12
1681
Космајски
13
1425
Хомољски
12
1302
Кључки
10
1 288
Поречко-речки ....
7
1 175
Врачарски
10
1138
Изоие огромне разлике, коју налазнмо у размерама среза цодгорсчог и врачарског, може се већ закључити, колико деце мора остати нешколоване , и даје овде потреба брзе помоћи 1 . Интересно је, да поредимо с бројем становника посебице школе варошке.
ОБЛАСТ
број школа
| једна
школа
варошких сеоских ' сеоварош. ска долазила је н^ становника
Шумадија • • • •
33 2
147
1538
2 383
Источни окрузи •
34
174
1527
2 446
Западни окрузи
14
69
1350
2 915
Јужни окрузи • •
17
46
1008
5 180
Србија ....
98
436
1 1415
2 787
1 Овако је било 1875. године, но и данас још срез подгор' ски нема више него опет само две осиовпе школе ! •2 Заједно с Беградом.