Просветни гласник
908
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТА.ТИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА
<& • а ■
■ 6 — 5 —д.ј (а—6) —1~ С (д. —сј—|— 6 д. —|— (р —|— с); ■ о =а; а — о = а; о -(- о = о; о — о " 0 ИТД.
Л5
На протии за скраћено множење и дељење десетних раздомака, које је иввесно теже од шшенутих закона, не доказују се тако јасно и опшнрно истинитост правила на којима се оснивају. Такође се нека потежа правида износе у виду Формуле готово без икаквог објашњења. Н. пр. у §. 174 вели се ; „често се у рачуну покаже потреба, да се квадратни корен из израза оваквог облика а + Уђ расгави у алгебарску суму (или означено кореновање по могућству изврши), јер се може доћн до простијег израза, за ту цељ служп Формула: у а -+-у =у~~ ч- VV а±ђ ±Ут " Т V 3 - 5 Овај је образац нарочито онда употребљив ако је а 2 — 5 = с 2 . 0 истинитости пак његовој може се уверити ако се обе стране нодигну на квадрат, јер ће изаћи исти резултат." Ово није баш тако лака ствар за ученике V разр. Извесно је много лакше учешгау IV р. увидети да је о-)-о = оиа-|-о = а, него ли оном у V, да је ]/а +У ђ = Ут + тУ а - ћ ± Ут ~ тУ г па се ипак преко овог последњег правила прелази са свим лаконски, док се код оног првог мора по аукторовом упуству изгубити толико труда и времена. 5. Све ове замерке што се, по мом мишљењу, с правом могу учинити овој књизи, надмашује прекор који она заслужује с обзиром на методичну страну. Методика је данас с тим нитањем начисто да у екзактним наукама не треба никако најпре аподиктично изрећи неко правило и натерати ученике да га без разумевања на памет науче, па за тим доказивати његово значење и његову истинитост. Са свим обратно, модерна рационална методика налаже да се из познатих истина ноступно долази до извођења нових правила и закона. На то се немачки ауктор, по ком је ово дело израђено, није ни мало обзирао. Можда је тако радио, што је држао да та метода није нотребна за цељ којој је он своје дело наменио. Али за гимназијске ученике тај је обзир неопходно потребан, јер се они не спремају за просте вештаке и занатлије у математици, већ им је задатак да тај предмет почну одмах изучавати као науку. 6. Ово је дело г. Пејић израдио по књнзи .ћећгћисћ с1ег Е1етеп1аг-Ма!ћетаШс уоп Р. Вагоп На11ег уоп На11егб1ет." Кад се прочита предговор овог ауктора, моћи ћемо у неколико објаснити одкуда су у њој горе поменути недостатци и оправдати моје миш-
љење о њој, до ког сам ја дошао проматрајући је са гледишта гимназијалне потребе, за коју је и преводилац намењује. У том нредговору ауктор вели; Да је ову књигу саставио по налогу генералне инспекције војне наставе у границама одређеног испитног програма за пријем у прајску војску и за нареднички испит. С тога, вели, изоставио је према номенутом програму неке делове који нису неопходно потребни за основно изучавање математике; а то су баш они делови, који се по нашем програму уче у VII разреду. Даље вели: у разннм школама удешава се учење математике према њиховим особеним сврхама. Ова је пак књига удешена : 1. За оне који се спремају за војничку каријеру; 2. За ОФИцирске кандидате, да као самоуци попуне своје знање из математике у колико би им недостајало ; 3. За. оне, који су већ у војсци па желе продужити своје образовање у дивизијоним школама ; 4. За шумаре који се спремају за полагање испита главних шумара. Према овим сврхама, за које је ауктор књигу удешавао, признајем да је израдио доста јасно и удесно. А./1И то ни из далека не значи да она може бити добра за гимназију. Сумњам, да ли би је и сам ауктор, судећи по његовим речима у предговору, за гимназију препоручио ; он би је извесно са свим прерадио према задатку гимчазије. другу би методу усвојио и унео би све оно што је изоставио као непотребно ученицима којима је исту посветио. Алгебра ЈосиФа Хаберла, по којој се сада предаје та наука у нашим гимназијама, поред свих погрешака и мана, које је у њу преводилац унео, ипак је и по обиму и по методи много удеснија као учебник за гимназијске ученике него превод г. Пејића Халерштајновог дела. Моје је мишљење дакле, да ову алгебру не треба усвојити као учебник за средње школе. 30. Октобра 1882. Београд. ЈЗ е^лизари-к." После тога и још неког објашњења Просветни је Савет на предлог архимандрита Н. Дучића одлучио : Да се реФерат П. Живковића достави г. Пејићу, па да своје дело поправи по главнијим примедбама. које се у реФерату налазе и за тим да се поново спроведе Просветном Савету. РеФерентима одредио је Савет хонораре и то г. Петру Живковићу 60 а г. Марку Велизарићу 40 динара.
По што је дневни ред исцрпен, председник је закључио састанак.
ГОДИШЊИ ИЗВЕШТДЈИ ДИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА
15. ВАЛБЕВС^Е НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ »Госаодину Министру аросвте и црквених иослова, Отписом г. министра просвете од 6 ов. м. Бр. 8036, позвана садашња управа впљевске ниже гимназије част има ноднети му следећи извештај
за 188У 2 школску годину о цедокупном стању шкоде, коју је потписани почео да руководи од 30 Јула ове године, када је према раснису од 17 Маја 1880 године, на десет дана раније имао бити поднет г. министру овај извештај од стране пређашње управе шкодске.