Просветни гласник

годишњи извештаји директора средњих школа

909

1. 0 згради школској Зграда је школека својина ошптине ваљевске, устунљеним сунотама ведовољна за нодмириду свију гимназијских потреба. Има за разреде четири одељења и два за канцеларије. Једна канцеларија преграђена даскама те половином својом служи за смештај физичких и хемијских анарата и јестаственичких збирака. Но је ова преграда тескобна и недовољна за ову потребу. Нема сувоте где би се радила гимнастика у зимње доба и где би се гимнастичке потребе смештале. Авлија је огромно пространа а незаграђена. И када се данас загради, кроз три дана су даске на 2—3 места отковане и однете. То бива с тога, што је више улазака са разних сокака у школску авлију, па пролазници, да се не би враћали откују заграду, јер је велика прођа овуда, и не само прођа него и уточипгге каквим бесносличарима, који налазе заклона око неких празних одштинских кошева, орахових и јаблан-дрвета и других зградица по авлији пространој. Опкољена с једне стране ковачницама и ноткивачницама, с друге стране пиљарницама и каФанама и неком врстом пијаце, где возари и сељани своје волове испрегну и купци греде стоваРУЈУ? а с треће стране номенутом големом авлијом у којој се сударају рејони свију ваљевских мушких и женских школа, општинског суда и неких ка®ана — школа је на врло незгодном месгу. Ове ове незгоде јако отежавају васпитање ученика, шкоде њихову нанредовању у науци и сметају одржању добре дисцинлине у заводу. Оадашња управа школска учинила је код одштине нужне кораке да се преградама и зградом гимназијског одељења отклоне ове незгоде колико толико; и она ће сигурно у колико јој буде могуће учинити све што ће моћи допринети да ученици боље се усавршују и њени будући грађани буду спремнији за друштвени живот. Но при свем том овде је место да се учини г. министру наговештај, како би добро било, да се трошком целог округа иодижу зграде за све средње школе по одређеном кроју. који би школину потребу потпуно подмиривао. 2. 0 учеиицима У почетку године почело се учити у сва четири разреда 114 ученика и ученица, а на свр-

шетку године на испите изашло 103. Од онихП ученика што су почели а не довршили годину у ваљевској нижој гимназији, 2 ученице I разреда отишле су у Београд да нродуже школу узроком премештаја њихова оца, а 2 ученика истог разреда отишли су на занате; 3 ученице II разреда оставиле су школу да уче рад и 2 ученика истог разреда отишли на занате ; 1 ученик III разреда отишао у Крагујевац да нродужи школу узроком премепггаја очевог, а 1 у Шабац, што мујетамо ближе. Дакле само седморо оставило школу, а четворо је продужило учити; т. ј. од 114 ученика и ученица, течајем године, само је седморо осгавило школу и латило се другог посла. Само један случај искључења због изостанака, а с правом на полагање испита, довољно казује да ученици марљиво походе школу, тим вкгае што и овај један случај није потекао из пемарноети ученикове или његове покварености, него једино из оне невине детиње заборавности у вођењу рачуна о времену. Овај је ученик положио иснит добро и прешао у старији разред. Разуме се да је због изсстанака било и мањих казни, као што их је било и због немира и дечијих задевица, и то знатно мање него што би их према нредстављеним неподесностима школске зграде могло бити. Није било ни једног случаја озбиљне непослушности. Ови ученици били су по разредима овако уииеани: У IV разреду удисано 8, свршило 8, — један понављао испит из једног дредмета. У III разреду упиеано 16, свршило 14; тројица понављали ие.ште из појединих предмета. У II разреду уписано 26, свршило 21 ; тројица понављали исните из појединих предмета. У I разреду уписана 64 (један приватно учио и испит положио) а свршило69; четрнаесторо понављало испите из разних предмета дрема 20 § зак. о устројству гимназија. Број поновичних иснита према броју ученика зо разредима није толики да би се што могло срд^