Просветни гласник

915

Октобра трговачка дађа 1|ас1у ОЖогА с капетаном Милером на тај је начин арешда врдо брзо простор иа Нагора у Мадрас, помоћу једнога вихара којега је средиште нредазидо иреко Пондишерија. Месеца Јуда 1848 капетан Ерскин исгим је начином нрекратио пут од предгорја Добре наде у Оиднеј, а у књизи Бридетовој једна гдава говори о начину како се могу употребити вихари да се брже стигне на одређено место. Не треба сметнути с ума, да сви ови закони које смо изложиди, нису апсодутни. Кад на карти цртамо концентричне кругове који у једноме вихару обележавају његову кружну струју, и кад станено стредицом бедежити правац ветрова како је где на разним тачкама тога пута забедежен, видимо често да те стредице не иду упоредо с нериФеријом, него да је често у правом угду секу, што значи да вихар увлачи у се и у свој кодоврат и ваздух из окодине. Нагиб стредица иди цравца ветра изрпчунаоје Редфидд на 5 иди 10 степени за ведике вихаре које је он изучавао, и он је држао да тај нагиб никад не премаша две четвртине. Пидинггон мисли да нагиб може домашити две, па и три четвртине те по томе јако теглити к средишту. У прилог к томе он наводи бедешку о дађи СћаНез-НеЛМв, коју је у индијском мору изненада ухватио један вихар, покидао јој сва једрида, паје кочео терати око свога средишта, начинивши за 5 дана 5 потпуних кругова онисујући их све тешње и тешње к средишту. За редовне буре иди одује које предазе преко тврдих земаља нагиб у кретању ветра такође је придично ведики, јер је Лјмис израчунао по ведикоме броју проматрања, да ће тлј нагиб износити 45 степени. Одлични метеородогисти, као што су Мон, Видсон, Мелдрен, држећв се ширега посматрања напустиди су у метеородошким картама просто кружно бедежење вихара и олуја, бележећи га спиралама. Меддрен је своје идеје развио у једноме мемоару, који живо критикује поступак разних бродова (приликок страшне шебруарске олује од 1860 годин) који су се били повериди чувеноме „закону одуја." 0 тим се иетина није слагао Вридет у носледњем издању своје књиге, али је

тегљење и нагибање вихарнога ветра к центру тако познато и необориво, да га није хасне из рачуна брисати. „Сви бродари који су продазили вихарие одује знају, вели адмирад Муше, и једнодушно ће признати, да се ваља борити с највећом енергијом, ако да!;а сувише к средишту уђе и не може се више према крајевима ишчупати ; у томе је, пак, очевидан доказ да се кетар врти примичући се к средишту спиралним правцем, и да се на посдетку у средишту вихара ветар баца оздо на вигае, јер кад све тако не би било, онда би се на мору јавио ветар који бежи од средине и који би сам собом извдачио лађе с оиаснога места, што — на жадоет — никад не бива. л Енипинг је писао интересне студиЈе о вихарима месеца Оептембра 1878 и 1879 године, и он је дошао до закључка, да се нагиб кретања ветрова може развити и преко 60 ст.; иравци ваздушнога кретања који тегде к центру савијају се најпре спирадно, а кад се већ центру са свим бдизу примакну, онда постану са свим кружни. По томе пут којим може један вихар проћи може бити са свим раздичит какво је савијање, какав иростор, и какав ветар. Јасно је да питање остаје отворено, и да ће се морати почекати но свој придица још доста година докле се метеорологисти сдоже о правој природи ових кружних ваздушних кретања. Међу тим садашње су препирке придично иокодебаде поверење које морнари имају у практична правида која им се као непогрешива препоручују Феј се бринуо да то аоверење утврди одбијајући све прекоре чињене закону о одујама, и речито бранећи тај закон једном расправом коју је назвао Обрана закина о олујама, и многим саодштењима чињеним Академији наука. Он с правом напомпње да неодређеност спираднога правца који се приписује вихарноме ваздушном кретању уништава са свим ироета и јасна правила, тако да се од сад морнари морају ослањати на своју памет иди срећу, кад их наука дишава свакога руковође. У осталом расправа о аравом линијском облику вихара још ее већма замршује једним теоријским иитањем које ћемо ми овде само додирнути. Гдавни разлог оних који тврде да вихар у свој кодоврат увдачи ваздух из окодине и да сва ви115 .