Просветни гласник

ШЛ1А МЕТЕОРОЛОГША И Ш'ЕДОКАаЦВАЊЕ МРЕМЕ11Л 13

НОВА МЕТЕОРОЛОГИЈА И (Ееуие IV Предска.чивање времена на кратак рок у данашње ее време и при данашњем стању науке оснива на иввођењу закључака из претходних знака који увек претходе бури. За то је то више ствар искуства личнога ; и ио готову једна уметност, јер су сва правила основана на емпирици. Оно исто оруђе, којим је још 1660 Ото де Герике предсказао својим иријатељима буру која се примицала, тојест барометар, једини је извор обавештавања, само што му је данас телегра® вредност устосгручио. Па ипак смо ми далеко од тако скорашњега времена, у ком смо се барометровим пророштвима смејали. Данас ми сутрашњу тајну дознајемоод расположаја исобара, које су као гомила прибраног материјала или као исказ које стотине сведока. Еад се исобаре заокругле п склопе око једнога пунога паре места, ето нам с мора ветра и кише. Исто тако знамо да је претња злог времена озбиљнија, ако су исобаре већма стиснуте око буре која се примиче, него ако се оне разилазе и по околини разливају. Другим речима, снага је олује у сразмери с тежином ваздуха, јер што је тежи ваздух, то нижи притисак исобаре казују, а што су те линије ближе једна другој, толико је ближи час и већа снага будуће буре. Облик и расположаЈ тих исобара или кривих линија казује нам да ли јесте или није равнотежа у ваздуху поремећена ; а чим се бура покаже. први њени кораци казују нам куда ће се она преко Јевропе окренути. Е оном што нам казује стање барометра на разним местима, исказано у кривим линијама, треба додати и белеге термометра. Још се знака добија из стања неба. Они фипи облаци, који су образовани од ледених иглица и који у дугачким редовима плове ваздухом на знатним висинама, обично су први претходници рђавога времена; за њима дола?е облаци мало дебљи, мало тежи и мало загаситији, којих изглед различан и карактеристичан јесте знамење, које треба на ум узети.

ДСКАЗИВАЊЕ ВРЕМЕНА с1еих шопДез)

По обистињењу предсказања, која Дентрални метеролошки биро разашиље и о којима он од својих најноузданијих известилаца тражи извештај, обично метеролошка цророштва за море погоде 83 од 100 пута. Предсказања ратарека, која ироричу проето кишу, обистине се само 78 од 100 пута. Али вредност ових прорицањ;|, којих проценат већ ни по тим цишрама није на одмет, расте из године у годину, и толико услуге, до сад указане овим радом, не могу се порицати. Ма да се енглески Ме1;еого1о^]са1 оШсе у Лондону налази у врло неповољним приликама, опет заслужује признања и онај успех који он постизава објавама које шаље пристаништима британским. 0 томе сведочи преглед ресултата о години 1874. који је енглеском нарламенту ноднееен. Од 317 објава, које су разаслаке у течају 1874 године, обисгинило се 1Ј4 (то јест 45 од ето) бурама или силним ветровима; 104 (то јесг 33 од сто) блажим ветровима; 52 (то јест 10 од ето) обманули су са свим, а еамо у 17 случајева (дакле 5 од ето) објава је еа свим закасиила. 1Пта тамо још има да се доврши, лепо је и чисто казано у интересној књижици, којује скоро издао г. Скот, еекретар енглескога метеорологичкога завода. Г. Скот ее жали на освудицу станица згодно размештаиих но западним обалама Прске и Окотеке, јер су баш ти нредели врло знатни за уредно добијање тачних и корисннх извештаја о променама времена. Али су оиет по тим скоро пустим пределима телеграа>ске жице слабо рапшрен", и осим тога наеељења се налазе у склоњеним долинама и заливима, у којима се сила ветра не осећа, те из којих ни извештаји не би могли имати бог зна колике вредпости. Вило би од велике користи кад би се могле имати станице на истакнутим местима као што су Сен-Еилда, најзападнија тачка у Хебридима, или на острвима Феројеким, северно од Скотланд^, јер мноштво најстраховитијих бура долазе са северие стране Атлантика и пролазе кроз та оетрва-