Просветни гласник
14
НОВА МЕТЕОРСЛОГШЛ И ПРЕДОКАУИВАЊЕ ВРЕМЕНА
Али како нема никаквих трговачких веза с тим острвима, којих радибисе исплаћивао телегра®, тетнко иде с подизањем телеграФских станица за једну научну иотребу. Па ипак, но мишљењу г. Скота, гласови који би се с тих станица добијали, имали би више вредности него телеграми са Асора, више чак него телеграми из америчких Сједињених држава. Гласови које је метеролошки лондонски завод добијао за нрилично дуго време од једне станице са Нове ј Земље- нису могли бити унотребљени из два узрока: нрво за то, што је станица била заклоњена од општих ветрова, друго за то, што буре које каткад пре!)у Алантик с једне обале на другу, нромене свој карактер у путу, иреобразе се, иа се и сасвим изгубе. „Кад се буре америчког континента спусте у Атлантик, говори амерички метеоролог У1умис, оне се знатно измене кроз некол^ко дана и често се изгубе у другим бурама које иостану на окзану, тако да се ретко која може пропратити на другу страну." Скот наводи за пример вихар који се догодио 30 Новембра 1874, који је нреврнуо пароброд Лаплату близу оетрова Манше, и који се но том угасио и ишчезао са свим не допревши до Севернога мора. Ми знамо да ионајчешће буре иду линијом велике струје, коју де Таст називље ваздупшом голфском струјом. Корито те велике ваздушне струје понешто се номера међу југом и севером; а као да један рукав исте струје доводи је у везу са великом струјом од пола. Размишљали су, да ли се не би могао расположај тих ваздушних сгруја употребити као средство за предсказивање времена на осам или десет дана. Има већ неколико година, како администрација Nем?-Уогћ -НегаШ-а. шаље у Лондон и Париз извештаје који објављују приспевање буре. Ти се извештаји о .истине еамо онда кад је на нашим етранама већ ио себи ваздух тежак и паровит; кад ли је на нашим странама ваздух сух, ови иокрети амерички одбију се на север и не допревши до Француских обала. Проучавајући атлас опеерваторије париске и најновије карте ХоФмајерове, Думис је дошао до закључка, да кад бурно време оставља америчке Сједињене државе, оно у 9 случајева само један пут може негде домашити обалу енглеску; даље, оно у 6 слу-
чајева један иут може произвееги буру гдегод у околини обала енглеских, а од два случаја један пут оно ће довести свежу ветарну струју у Енглеску. Ово је, као што се види врло далеко од онога тврђења Данила Дрепера који је казивао да од седамдесет и шесг бура које су ее кренуле из Њу-Јорка на море и којихје ток он пратио, еамо три нису сгигле ни у В^ленцнју ни у Фалмаут. ХоФма .јер је са евоје стр Iне изучавао ток узнемирења ваздушних на Атлантику за два периода, који износе обадва двадесет н један месец, па је наша ^ да је од 34 уеколешаја атлантичка њих 19, то јест 56 од сто, дохвагило .Јевропу. и да су од тих 19 еамо. њих десег, то јест 29 <»д сго, дошли у Јевропу као буре. Што се тиче месга којима буре могу претити, кад се из америчких Сједињенах Држава крећу, вероватност је да ће стићи као 1: 3 за Норвешку, као 1 : 4 за Британију, као 1 : 7 за Француску, а као 1 : 11 за Португалску. Од бура које допру у западну •Јевропу, 12 од 100 долазе из иоларних америчких предела, 47 из Северне Америке и Канаде, 5 из тропских предела, 33 су посебне природе и посгале су у средини океана или новодом неког поремећаја у главним струјама ; 3 пак ностале су на један пут и изненада на океану. По томеје разговетно, да америчке објаве само половином могу доиСта предсказати време. Али ХоФмајер мисли, да би предсказивање постало потпуно поуздано, кад би се имали извештаји еа острова Феројеких, с Исланда, Гренланда и с Асора. Деверје многојеочекивао од телеграфскихизвештаја са Асора. За Енглеску миели Скот, да тг станица нема толивога интереса, јер поредећи једновремена посматрања чињена кроз двегодине и по на Асорима и у Валенцији (у Ирској) није се показало никакве везе међу појавима, који су на тим двема станицама забележени. И1то још недоетаје, а требало би да допуни наша посматрања, могло би изгледати скоро неизвршиво. То је једна мрежа станица размештених по атлантичком мору до даљине од 1000 километара од наших обала. Оне би могле послужити и за бродове у невољи или закаснеле по неповоЈ,ном ветру, а науци би могле слати иодатве о сгању