Просветни гласник

метеоролошком у ономе крају. Али еејоит није изнашао практичан начин, којим би ее могле основати телеграфске станице на води. Предлагали су да се на дну наместе и котвама утврде тешке лађе, па оне да се вежу за обалу телеграФСком жицом. Али најпосле да би се којекмко и савладало постављање жице на дубљини од 1000 до 2000 метара, велике су тешкоће у одржавању жице у добром стању. То је посведочио случај од 1869, кад је енглееко адмиралство пробе ради нотонвло лађу ВгГ§к на уласку у канал Манш. Али се носле шест недеља морало све наиустити, јер је Впзћ у мору етао онолико хиљада Фуната стерлинга, колико је дана провео у мору. Да би смањили трошкове и незгоде ових предузећа, неколики су научпици, а међу њима Морсе, предлатли, да се те стације морске удесе друкчије и простије. Тако је Ернесг Менизје саста,вио .један предлог телеграФа на површју океанском, који је врло удесан и врло за еобом повлачи. Менизје предлаже да се бацп жица међу Сен-Назером Бордо и Њу-Јорком, и да се на средини океана од ње одвоји једна жица пут Панаме. Од 60 до 60 миља он би на главну жицу навезао правце сврха, мора једну право на ниже еиуштену жицу која би ее горе држала на једном бурету или дрвеном за то нарочито удегаеном котуру. Л.ево и десно од 10 до 20 миља наместиле би се друге таке жице које би се озго за жицу на дну везивале. Тако би се путем којим пролазе иароброди удееиле станице за навезквање у трп линије, асвака би лађа сваки дан најмање на једну коју год наишла. Горњи део вертикалних жица које ее држе на котуру или дрвеном знамењу станице удешен је тако да се лако може закачити за телеграшски апарат на лађи, и може се лако уочити, како би ее тим начином и лађе на сред мора могле држати у саобраћају са обадве обале. Главне штације би се морале распоредити од места до меета на. островима или добро утврђеним лађама, и оне би олакшале организацију ове телеграФске и поштанске везе преко површја океанског. Практичне тегобе које још сметају извршењу овога смеоног иредлога, неће трајати за дуго ; ■ њих ће све савладати оштроумље нове науке. Међу тим треба

да се што нре посгави жица међу островом Морзеоми Оастанком (Ееипгоп) ; тако ће опсерваторија Пор-У1уи моћи пре деветнаест илн пре двадесет и четири еата извештавати Француску колонију о примицању буре, а то би тој колонији многе несреће уштедело. Предсказивање времена на дужи рок моћи ће се с уснехом започети кад се мрежа етлница, која је из дана у дан све чешћа и све потпуннја, рагаири по целом хростору наше полукугле Та ће предсказивања на дуже време бити необично знаменита за агрикултуру, и моћи ће неколико месеци у нанред одредити главни карактер годишњих времена. Ово што велимо биће могућно за то, гато ее корита ваздушних струја, која су главни пут и отворен пролазак нојавима ваздушним, сноро померају с места на место. Довољно би било, да Се зна кад то бива, или да ее изнађу они претходни знаци, но којима се то премегатање за времена може осетити. Ослањајући се на разлоге ове природе деТаст је уепео да предскаже пролетњу сушу од 1870 и отптру зиму од 1879—1880. Није прилике, да ее средње стање кугле земаљеке у историчка времена озбиљно изменило ; низови појава еледују један за другим водећи за еобом исте тегобе, а тајна будућности налази ее у прошлости. Међу тим ми опет видимо где се у климатима вргае неке локалне измене. У њима се понајпре оеећа утицај човекове радње и то у смиелу не најбољем. Вна се каквог жалосног утицаја има оскудица гаума на поделу кишне влаге и на ток вода које на земљу из ваздуха падају. Да ли се истим узроком имају објаснити еве чешће појављивање ви.чара и труба на земљишту Оједињених америчких држава, које је већ дотле дотерало, да ее на по неким странама траже нарочито заклоњена места за подизање кућа или се за куће нарочити заклони граде 1 Обраћали су се хроникама да би сазнали јесу ли то појави у старо време били чегаћи или ређи, али како онуда није било оних који би забележили, тако нема ни бележака. Међу тим у старим пенсиливанским шумама имају читаве бразде младе горе, која као да је у сгарој шуми иепупила празнину, коју је у њој једнога дана вихар учинио.