Просветни гласник

ДЕЧИЈА ЗАВАВИШТА И ДБЧИЈВ И1Ј-К

Осим прилично ретких промен^, које зависе од локалних узрока, по свему изгледа као да године, годишња времена, дани само чине краћи или дужи низ једне врсте климата, ленога или ружног, али ограниченог, којему би требало побележити само главна његова обелзжја, па да га у будућноети или прошлости из далека познамо. Што се •гиче предсказивања. Роберт Скот валази да би се највеће савргаенство постигло, кад би се могла сабрати једна збирка типичких карата времена, к' је би требало да има сваки морнар. Тада би требало

оетавити у свако доба онај број који онда вреди и на који треба мотрити како се извршује. Оугане или кишне године> врућа или умерена лета, блате или огатре зиме, по свој нрилици из раније птаљу пред собом предсказања у кривинама исобаре, и треба нам да јога неколико десетина година проматрамо и бележимо, на ћемо онда за цело бити у стању да предсказивања е највећом сигурношћу постављажо. И ма колнко нас то труда и трогака стало, ми ћемо тек онда увидети да смо га имали за гато потрошити, кад рееултат уживати станемо.

ДЕЧИЈА ЗАБАВИШТА (од МАРЕНХ1 (НАС Када, се уради све гато треба, као гато смо у последњим врстима разложили, онда се мож.е рећи д| је припремљено земљиште и за развитак највише тежње у човековој дугаи. за развитак религиозног осећања, или — као гато каже Фребел — да ее развије у човека тежња за „сједињењем с Вогом." Ако ее у деце не пробуди љубав према људима у опште, не може бити ни разговора од љубави према Богу. а У песмама, које је Фребел епевао за матере да деци својој певају, излож,ено је и упутство, како ће се деца васпитавати у првим својим годинама, те да се детињски нагони упуте као гато треба, а нарочито да ее добро ехвате нрви религиозни оеећаји детињи. Скоро сваки пример који је у тој књизи наведен упућује нас ноередно или непосредно на Бога, као творца свију ствари. Права сугатина Фребловог начина васпитавања — како у породици тако и у дечијем забавигату — није нигата друго до религија као најузвишенија и најсветија потреба човекова. Све пгго ее ради и учи, треба да иде на то да упућује децу како ће умети Бога налазити и разумевати у његовим делима Чим се на детету почне примећавати, да по добивеним утисцима раснитује за узроке њихове, то се, по Фреблу, има сматрати као претеча да

И ДЕЧИЈЕ ИГРЕ 1Ц-БИ.ЛОВ-Е) вхк) распитује и за последњи узрок евију ствари, т. ј то се има сматрати као нагон који се јавља у детињој дугаи, да се Бог нозна као гато треба. Ако смо ради да нам деца буду скромна и нобожна, онда пре свега мора, мати бити така. Само тако, ако она сама има религиозности у срцу евоме, моћи ће и у детињем срцу укресати божанствену искру побожносги. У поменутој књизипесама материнеких изложено је упутство, како ће се јога у одојчета будити прва религиозна оеећања. Тако, кад се мати Богу моли, дете и еамо обраћа пажњу на озбиљно и побожно лице материно, и како се она крсти, па почиње да слути гата је то и рад чега се чини. Кад већ почне да говори, може му се што казати о значају молитве. Но да би се у детета пробудила права религиозноет, на сваки начин нема бољега ередства од природе, кад је еамо побожно срце к њој буде упућивало. И сам род људеки, кад се налазио у детињском добу свога развитка, прво се самом природом упућивао те је мало по мало дошао до вере у једно највигае биће, јер му је природа била и хранитељка и добротворка, а исто тако у њој је виђао толико величанство и толику лепоту, као