Просветни гласник

32

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСЕОГ ЈЕЗИКА

ју, то се све, што се тако уједно изговори, зове акценатна реч. Да акценат у нашем језику има знатну улогу, сведок нам је и то, што прости људи, који су само научили по што год написати, а даље о склопу језика и другим правилностима његовим нису учили, из природног осећања акцента знају само за акцентоване речп, те за њих у језику и постоје само акценатне речи. С тога ће врло често написати уједно по две по три речи, које чине једну акценатну реч. На пр. десиће се да он напише рећиЛуму м. рећи ћу му; иитајга м. питај га; даосамти м. дао сам ти итд. Тако често и деца у основној школи, кад им се диктује, пишу уједно по две речи ; али и она ће ретко кад саставити уједно две акцентоване речи, него опет најчешће оне, које чине .једну акценатну реч. .Тер она се управљају по слуху. Слух чује целу акценатну реч изговорену уједно, и она их и напишу уједно. 13. ![аречја у срнском језику (дијалекти) Има речи у српском језику, које се у свима деловима српског народа не изговарају једнако. То су оне речи, у којима је некада био самогласник ћ. Некадашњи српски глас ћ гласио је као данашње ја. Такав му је глас остао и до данас у случајима, у којима он у творењу речи или облика дође иза којега год неачаног сугласника. Ну у том случају сугласник ј свакад отпадне иза непчаних сугласника, а остане само а. На пр. Основе треће врсте глагола постају наставком ћ, а бива: блеј-ћ — блеја-ти; бојћ = боја-ти се; сјај- г 1; = сјаја-ти се и т. д. То исто бива и кад '!> дође иза сугласника грлених, јер се грлени сугласници пред ' З ј-том претварају у непчане, а ћ по том опет гласи а. На пр. у постајању основа глаголима треће врсте бива: лег-ћ-ти = леж-ћ-ти = лежати ; трк-ћ-ти = трч-4-ти = трча-ти и т. д. У другим пак приликама ћ је гласило као глас који није ни е ни и, него средина између е и и. У некојим селима тамнавског среза у ваљевском округу, као у Врелу и другима, 4 се и данас са свим тако изговара, тим старинским гласом. Тамо се не каже ни дете, ни дите, него дћте. У осталим пак крајевима нашега народа. тај старински глас изговара се на неколике начине. Тако у једних надјачао је глас е, те се ћ изговара као чисто е. На пр. д4те = дете; сћно = сено ; дћло = дело ; вћра = вера; завћт = завет и т. д. По изговору тога гласа овај се говор зове — екавско наречје, а зове се и источно наречје с тога, што се тај старински глас данас тако изговара највише по источним крајевима нашега народа. На овом наречју највише је развијена књижевност наша; њиме се штампа највише књига, јер њиме пише највише наших иисаца; њиме се штамиа највише новина, листова, и повреме-

| них списа; њиме су писане све школске књиге ; он је и званичан језик у државним пословима. Ово ће наречје без сумње и осгати искључиви књижевни језик српски. Код других при изговору тога гласа надјачало је и. Они тај старннски глас данас изговарају као чисто и. На пр. дћте = дите; ећно = сино ; дћло = дмло; вћра, = вмра ; зав^т = завит и т д. По изговору овога гласа, овај се говор зове — наречје икавско, а зове се и наречје -заиадно но томе, што се тај глас тако изговара по западним крајевима нашег народа. Ово се наречје не бори за нрвенство у књижевности; њиме се мало шта и пише; њиме нарочито пишу данас Буњевци. Код трећих место старога ћ стоје данас обадва та гласа, али с променутим местима, дакле ие, између којих се умеће. због зепа, сугласник ј, те најзад место старога ћ стоји ије ; у некпм пак случајима одбаци се од ове групе гласова глас и те онда место ћ-та стоји само је ; у некима опет случајима одбаци се је па остане само и. На пр. дћте = дијете; сћно = сијено; дћло = дјело; в г вра = вјера ; зав-ћт = завјет; бћл = бћо = био; дћл = д^о = дио и т. д. По првом изговору овога гласа овај се говор зове наречје ијекавско, а зове се и наречје јужно по томе, што се тај старински глас данас тако изговара већином по јужним крајевима нашега народа. Овим наречјем има нисаних 'књига; Дрногорци и Херцеговци све што нишу њиме пишу ; Хрвати пошто су напустили свој пределни дијалекат пишу сада тим јужним наречјем, разликујући га од нашега правог јужног дијалекта само тиме, што употребљују неке старинске облике, који су у живом говору одавна већ изумрли, и замењени друкчијима. Овим је наречјем писао творац нашег данашњег правописа Вук Ст. Караџић ; њиме пише и данас наш чувени филолог г . Ђура Даничић 3 ). Али поред свега тога ово је наречје мање заступљено од источнога, и у колико се књижеиност наша живље креће, у толико и нсточно наречје више отима маха у књижевности. И акосе ћ у јужном наречју изговара на више начина, те се чини као ла нема свезе између тога изговора и изговара у друга два наречја, опет постоји између њих јака унутрашња свеза, коју доказује акценат. То се види из овога. Кад је глас, који стоји место старога ■ћ-та, у источном и западном наречју акцентован дуго ( '), онда се у јужном 4 изговара ије (са кратко акцентованим е). На пр. дћте = дете, дАте, дијете; млћко, = млеко, млико. млијеко; лћпа = лепа, липа, лијепа. Кад је пак у источном и запад5 ) Када је ово предавано и иисано, Даничић је живео и писаО' ј А д&нас, - он живи вечним животом, пу више — не пише.