Просветни гласник

8 ГОДИШЊИ ИЗВЕШТДЈИ Д ИРЕКТОРА СРЕДЊИХ ШК0.1Л

г. Стевана ил. НикшиЛа, који се моли за учнтеља дила стручна комисија и који је сировео министар цртања и деног иисања у средњој школи. Просветни просвете и црквених послова Савету на преглед. Ироје Савет мишљења да се г. Никшић може примити светни је Савет мишлења да се поднесени програм за учитеља пртања и краснописа, ако сведочанством мо?ке усвојити, само с том изменом, да се неправилни докаже да се свршио академију у Винернајштату, глаголи преместе из У у VI разред и с том напомекао што у молби наводи да јесте. ном Д а се како терминологија тако и граматичка .. правила удешавају по српском језику. Г. Ђорђевић је умољен да те примедбе изврши. Председник сгавља на дневни ред арограм за _ _ француски језик у средњим школама, који је изра- С овим је састанак закључен.

ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈИ ДИ 16. је^рушевачке ниде гимназије (( Г. Министру иросвете и црквених аослова, Брема раслиеу од 17 Маја 1880 год. ПБр. 2273 чает ми је поднети вам извештај о стању поверенога ми завода за школску 188' 2 год. 1.) У овој је школи било 7 наетавника (осим потпиеатогајош 2 проФесора, 2 суилента и 2 учитеља) и сви су радили иреко целе године. 2.) До 8 Фебруара тек. год. предавани еу предмети по програмима које су у почетку школске године израдили наставници, сваки из своје групе, и који су у своје време били поелани министарству. Од тога дана предавало се по „насгавним програмима за више и ниасе гимназије" од 25 Јануара ов. год. и ио њима су свргаени сви предмети сем немачког језика у IV и науке хришћанске у III и IV разреду. Програм из науке хришћанске није довршен, а није с тога што је иређашњи програм био са сиим друкчији од данашњега, а овај је оиет доцно добијен, кад се већ дубоко зашло у предавања. У немачкој граматици морало еу се скраћивати многа вежбања, еда би се свршило све, што је прописано за поменути разред из узрока, што прошле школске године није III разред ништа учио из III дела граматике. 3.) Неке науке учили су ученици из штампаних књига, а неке су им диктиране Тако за следеће науке употребљене су гатампане књиге : а) За науку хршпћанеку у I и II разреду „приповијеткеиз староги новог завјета" од Т>. Даничића. б) За српски језик — „српска граматпка" од

ЕКТОРА СРЕДЊИХ ШКОЛА Ст. Новаковића и обе читанке, које су проиисане за ниже разреде гимназијске. в) За немачки језик — „немачка, граматика по Трауту" од Ст. Д. Поповића и немачки буквар, али буквара није имало ни трећина ђака у I разреду, гато није било више штамианих. г) За ботанику — „Флора Околине Веограда" од др-а Ј. Панчића и Ботаника А. де Бари-а у преводу Владана Арсенијевића (почетнице природних наука свеека VIII). д) За Зоологију — Зоологија Оскара Шмита у преводу Владана Арсенијевића (иочетнице нриродних наука св. VI). ђ) За минералогију — Минералогија Покорнога, коју је министарство одредпло за учебник. е) За познавање човека : „ познавање човечијега тела, и његова нега" од Мите Петровића. ж) За Физику — Физика БалФура Стеварта у преводу Ст. В. Поиовића („почетнице природних наука св. III). з) За аритметику — Рачуница Мочникова. и) За алгебру — Алгебра Ст. Марковића ј.За геометрију — Планиметрија — Ст Марковића. к. За цртање геометријс^о — „геометријски облици" од Мите Петровића. Диктирани су предмети: земљопие, историја српска, немачка граматика у I разреду (е тога гато је није било штампане), наука хрзшћанека у 111 и IV разреду и хемија. Неколики предмети допуњани су диктирањем и то: а) Српека граматика у I раз., с тога што је