Просветни гласник
9
ДКЧИЈА ЗАБАВИШТА
И ДЕЧИЈЕ И1Ч'К
6
После овога долазе у дечијим занимањима све Финије материје. Поред облика, који се устостручавају, долази и боја — а у радовима где се плете или продева нарочито влада број, и ако и ту дете има доста ири/ике да се упознаје с разним бојама на хартицама разно бојадисаним. И тако се радови дечији приближавају све више правим вештачким створовима. У радовима где се плете или продева (иглом и пантљичицама од хартије) влада, као што споменусмо, број, јер се ту примењује она.ј закон изравњавања супротности, пошто се спајају парни бројеви с непарнима на разне начине. У радовима где се иревија хартија, супротности се састоје у томе што, услед разноврсног кревијања хартије, постају линије у разним противуположеним правцима. Те се супротности изравњавају косим линијама. То исто вреди и з.а углове; ту су оштри и тупи углови супротни једни другима, а прави су они којима се супротности изравњавају. То се исто понавља и у радовима где се деца уче избадању (боцкању иглом), ирошиваиу, а нарочито исецапу хартије Ту деца имају читав преглед математичких основа и уче се пластичком стварању. И тако у свима тим радовима огледа се један исти логички ланац од примета, предсгављања и искусгава која отуд произлазе. На тај начин сви делови чине једну целину дечијих занимања, у којима дете чисто види свој сопствени унутрашњи развнгак. И временом, кад дете порасте и буде зрелије, његовом је духу лако да на ове јасне, тачно изведене, тако рећи тшгске облике своди све своје мишљење и схватање, као на своје првобитно иорекло. Јер позната је ствар, да само оно што човек сам собом сазна и искуси, никад не пропада, или, ако што и пропадне, не угине са свим. Довде смо се, у овом прегледу, освртпли само на једну страну детиње природе, т. ј. еамо на онај захтев модерне школе који говори о претходном образовању дечије моћи размишљавања. Али баш разум је она страна детиње душе, која још тиња, пре него тато дете дорасте за школу, а међу тим нревлађује сам живот, са свима својим осећа-
њима и захтевима чулне природе, јер „свако се створење радује своме животу." Многи су викали на Фребла и његову методу за то, што он, као бајаги, негује само моћ размишљања у деце и што ирв времена хоће да буди или изазива разум у деце. Ова би вика и осуда била на своме месту, кад би доиста постојало оно пгго противници износе. Агш прегледајте само све што Фребел употребљава за забаву изанимање дечије и нроучите добро начин како он то примењује, па онда. реците по души : стоји ли то што противници веле, или је у ствари баш са свим друкчије. У дечијим забавиштима, у свима оним радовима којима се дете занима, једнако руке дечије имају посла и све једнако се вежбају да нроизводе и стварају што. Па кад је то тако, зар се таким радовима не обузима тако рећи сва душа детиња и зар се тиме не додирују и најтање и најдубље жпце њене? Све оно што има нешто иосла с разумом дечиЈим и што служи за ириправу математичким ириметама, све је то онако узгредно и чини се само у оноликој мери колико само дете осећа потребу за тим. Јер силом се ништа не изнуђава, почем се у забавишту и не тражи да се деца уче као у школи, него само да се чиме практично занимају и да стварају што год што је њима по вољи. И тако највише се у дечијим забавиштима доисга деца а вежбају само у раду, као ш.то то доноси са собом сама детиња природа. Нарочито се пази да руке раде, јер је то темељ детињем развитку, као што је темељ и томе да се дете упозна с разним материјама и да уме њима да влада. Нема тога механичког и техничког рада, где се не тражи да су руке добро извежбане, а да и не говоримо о томе колико су руке потребне и у психолошком смислу, зарад развитка чула којима нас је природа одарила. Но противници Фреблове науке имају и овде нешто да приговоре. Они веле ; Није иствна да је прече да се дете вежба у раду, негоје главно и најпрече, да му се дух образује, да му се душевне силе пробуде и развију.