Просветни гласник

81

ПРЕДАВАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИНА ИА ПРАЈ^ТИЧКИМ УЧИТЕЛБСЈ^ИМ ПРЕДАВАЊИМА У МЕГОТИНУ држао ЈКив. Ј1. ј^ИМИЋ (НАСТАВАК)

Подмет и прнрок. — У потиуној мисли морају свакад бити два едемента : 1) оиај, о коме се нешто тврди, и 2) оиај, који казује шта се о оном првом тврди ; — иди : 1) онај, коме се нешто одриче, и 2) онај, који казује шта се ономе ирвоме одриче ; ил.ц : 1) онај, о коме се хоће да, дозна да ли ће му се нешто одрицати или ће се о њему шта тврдити, и 2) онај, који казује шта ће се о оном нрвом тврдити, или шта ће му се одридати. У свакоме од ова три случаја онај елеменат нод 1) зове се иодмет мис.ш, а онај нод 2) зове се арирок мисли. Реченнца. — Мисао, у којој има иодмет и прирок, кад се искаже речима, или се- наиише, зове се реченица. Према томе и у реченици мора бити подмет и нрирок. На нр. Кад се каже : ученик иише, тврди се о ученику да он нешта ради. Ученик је дакле иодмет. Речју агсше, казује се шта се о ученику тврди. Пише је дакле ирирок. — Кад се каже: ученик не иџше, одриче се ученику нешто. Ученик је дакле аодмет. Шта се ученику одриче, казује се речима не аише, но томе су оне арирок. — Еад се каже: аише ли ученик ? — тражи се да се дозиа да ли ће се о ученику што тврдити, или ће му се шта одрицати. Ученик је дакле аодмет. Речима иише ли казује се шта ће се о подмету тврдити, или шта ће му се одрицати, но томе су оне ирирок. — Еад се каже: табла је црна , тврди се о табли извесна каквоћа; табла је дакле аодмет. Речима : је црна, казује се каква се каквоћа тврди о табли, те су с тога оне ирирок. Еад се каже : табла није ирна, — табли се одриче извесна каквоћа ; табла је дакле иодмет. Речима није црна, казује се каква се какиоћа табли одриче, ио томе су оне ирирок. — Еад се каже: је ли табла црна ? — тражи се да се дозна, да ли ће се о табли нека каквоћа тврдити, или ће јој се одрицати; табла је дакле иодмет. Речима је ли црна казује се каква ће се каквоћа о табли тврдити, или јој се одрицати, по томе су оне ирирок. Подмет у реченици може бити свака реч, која представља што год, о чему се може нешто тврдити, чему се може шта одрицати, или о чему се може питати. На пр. Птице певају. — Псето јеверно. — Мати није дошла. — Богати нађе доста пријатеља. Ђи — ћете иропасти. — Је смо ли сви ? — Сваки себи срећу кује. Ј.лмђевојци срећу губи. — Сјутра бринућесеза сеитд. Ну најчешКе се може тврдити шта о лицима и

стварима, или њима се најчеш&е може шта одрицати, и о њима се најчешИе може питати, с тога подмет у реченицн најчешЛе бивају речи, које нам у уму представљају илиименују лица и ствари, а то су именице. После именица најчешће бивају нодмет заменице, а међу заменицама опет најчешће личне заменице. Еад су подмет придеви или заменице које год осим личних, уз њнх се вазда подразумева именица. На пр. Живи (људи) Вога хвале. — Сит (човек) гладну (опет човеку) не верује. — Овај (човек) говори, а онај (опет човек) ћути. — Ако сваки (човек) не може бити леп ц богат, може сваки (човек) бити добар и поштен. Еад је подмет прост број, и њега прати именица, која казује нме ономе што се броји , те је тако уз просте бројеве именица саставни део подмета. На нр. Из тебе ми три сунца грануше. — Два славуја сву ноћ препеваше. - • Погибе ти иљада сватова. Прирок. — Да би се шта могло о подмету тврдити, или да би му се могло шта одрицати, или да би се могло о њему шта питати, мора се исказати вреле, у којем се замишља тврђење, одрицање, или оно шта се о подмету хоће да дозна, и лице, кога се све то тиче. То пак све може се исказати само извесним облицима од глагола. С тога без глагола неможе бити ирирока, а према томе без глагола не може бити ни реченице. Глаголски ирирок. — Ако се о подмету тврд да он ради, или да он трпи радњу, илн да он што год бива, или ако му се то све одриче, или ако се тражи да се дозна, еда ли ће му се то одрицати, или ће се то о њему тврдити, онда је прирок сам глагол ц зове се глаголски ирирок. На нр. Славуји иоју. Еако љуто кнеже ироклињаше. — Он не верује. Јеси ли дошао ? Ноћ настаје. — Ми сиавамо. Сунце Ле заЛи. — Сто мисли дуга не илаЛа. — Идете ли сви заједно гором зеленом ? — Ил, је игла међу везиљама ? Именски прирок. — Ако се о нодмету тврди, или ако му се одриче какво име, каква каквоћа, какво стање или друго што год, што се исказује именицама, придевима, бројевима, заменицама или начином неодређеним од глагола, онда ове речи удружене с глаголским облицима чине прирок. У оваком прироку главнн су део те речи, а облик глаголски је само сиона, која казујући време и лице сиаја тај главни део прирока са нодметом у мисаону целину. Именице, 11