Просветни гласник

ЗАКОН 0 ОСНОВННМ ШКОЛАМА

Чл. 33. Свака ошптина може основати шк >лски фшд, који ће носити име школски фонд н. н. школе. ОваЈ ће фонд из доходака које има номагати издржавање ученика, и може се ирема својој иамеки унотребити на све иотребе школе у олакшицу дужности које школској опгатини закон налаже. Фондом школским по дужности рукује и управља гаколски одбор под својом одговорношћу, и новци који му ирипадају ае смеју се укотребити ии на гато друго. осим на оно гато је основним уређењем Фонда одређено. Оно уређење израдиће гакодски одбор, и подносиће га на одобрење министру иросвете и црквених послова III У Ч Е Н И Ц И Чл. 34. Свако дете које живи у Србији дужно је походити школу кроз шест година по одредбама овога закона. Од ове опште дужности школовања у основној школи ослобођена су деда, која из ниже основне школе отиду у средњу или друге стручне ј школе и тамо иробаве најмање две године. Министар нросвете дужан је постарати се, да се ова законска одредба у Србији у живот уведе, а овлашћен је — пре него што то буде могућно наређивати што треба да се настава у Србији гаири у границама које су год могућне. Чл. 35. У основну гаколу примају се деца кад навргае седму годину, или, ако родитељи или старатељи дечији желе, кад узму седму годину. Старија нак од 11 година не могу се у основну гаколу примати. 0 изузецима одлучује министар иросвете и црквених послова, ио саслушању или предлогу месног школског одбора. Чл. 36. Женска деца уче се у основној школи одвојено од мушке деце, где год то може бити. Но у којим местима нема одвојених женских школа, уче се мушка и женска деца заједно. Чл. 37. Школски одбор, којему је чланом 28. овога закона стављено у дужност да пописује децу, која

су кад за гаколовање приспела и да између њих бира ону која ће се школовати, ако се сва школовати не би могла, имаће дужност да пази да та деца доиста и остану у школи кроз цело време овил законом за школовање ирописано, и да се премештајем у друге гаколе или каквим му драго начином не извлаче из дужности гаколовања. Чл. 38. Свако дете које буде уписано за ученика оснонне школе, дужно је школу походити уредно. Ва оиравдање служи болест, немоћ или други озбиљни узроци, који се морају доставити учитељу, а он цени, је ли изостанак оправдан или није. Као један изостанак рачуна се, кад дете једно пре или иосле подне у школу не дође. Чегаћа закашњења могу се рачунати као пола изостанка. Чл. 39. Све неонравдане изостанке учитељ је дужан саопштити школскок одбору на првој седници која се еастане, пошто су таки изостанци учињени, а школски одбор ће родитељима или стараоцима ученика изрицатв казне. За неоправдане изостанке казниће се родитељи или стараоци први иут опоменом, другн пут новчаном казном од 4, трећи цут новчаном казном од 8, четврти цут од 10 динара, а длље у наиредмк удвајајући ову последњу казну на корист школске касе исте школе. Ова одредба вреди и за продужне школе, и по томе дужност и одговорност старалаца и родитеља простире се и на мајсторе и старешине радионица. Чл. 40. Школске дужности могу се опростити и из школе се исписати деца душевно болесна, заражена каквом прилепчивом или дуготрајном болегаћу, боловањем ислабела, с недостатком, или иначе слаба толико да гаколске послове не могу радити без штете за своје здравље. Акоје која год од ових препрека цролазна, и дете ће се моћи уврстити у школу чим она прође. Чл. 41. Деца, која се у нриватним гаколама или приватно код куће уче ономе што је задатак основне школе, сматра се да су дужност школску извргаила. Но школска власт, а поименце месни школски