Просветни гласник

ФИЗИКА И МАТЕМАТИКА — ИНДУКЦИЈА И ДВДУКЦИЈА

120 лације готово не може ни бити, ако нема ди®еренције температура међу епољашњим и унутрашњим ваздухом. При том она још много зависи и од порозитета грађе, од које је школско здање направљено, а тако исто и од јачине и нравца ветра у атмосФери. Даље, ириродна вентилација може се употребити само тад кад ученици нису у разреду, а то важи нарочито за зиму, кад је јака промаја. Осим тога при природној вентилацији много се (зими) губи у материјалу за горење и т. д. 3) Вештачка вентилација служи се каналима ж отворима за довођење свежег и за одвођење по квареног ваздуха. Има различних система вепттачке вентилације. Најбољи је онај систем, који одводи сав покварен ваздух из простора, а на његово место доводи потребну количну свежег ваздуха. Ми смо још у напред казали, да се не можемо упуштати * удетаљно описивање појединих система. Техничарима

је посао, да покажу и да удесе онај систем вентилације, који је најбољи. Наш је главни задатак, да подигнемо свој глас за потребу вентилације и да јавно захтевамо, да се нове школе не праве без икаквог система за вентилацију, и да се у етарим где је год могуће нацраве справе за вентилацију. Позната је истина, да се у данагање време даје једнака важност умном и телесном раззитку омладине Све оно што гатетно упдивигае на духовно или телесно здравље омладине, мора се од гаколе и из гаколе уклањати. Један од најштетнијих уплива на телесно з-равље, то је недостатак вентилације. Такав један недостатак не може се и не сме се трпети вигае, а ми се надамо да се и неће вигае трпети. |1оКСИМ рт. ^ М арковић.

Физика стоји према математици ПЕДАГОШКА СТУДИЈА ПРОФЕСОРА р (сврп 11. Математика је, особито геометрија, можемо рећи. чиста дедукција, али баш та тако дедуктивна наука основана је на неколико аксиома, које смо, истина, чешће спомињали, но нигде не рекосмо, како смо дошли до њих. Из аксиома изводе се путем дедуктивним она безбројпа правила са доказима, а саше аксиме добивене су једино индукцијом. Аксиома: Ако се са једнаким величинама учине једнаке иромене, добију се оиет једнаке величине, доказује се једино искуством и то сабирајући н]>во једнако с једнаким, одузимајући једнако од једнакога, множећи једнако с једнаким и на послетку делећи једнако једнаким. На овој аксиоми оснивају се даље многа правила. Тако се између осталога да извести и доказати, да та аксиома вреди и за логаритмовање, степеновање и радиковање. Шта више дају се поједине аксиоме у одношај довести, па из одношаја две, три .... аксиоме, добија се са свим ново правило. Кад се аксиоме у математици једном добију, оада су оне извор новим и новим математичким истинама. У математици се врло често с_\ сретамо са аксиомама и што се више њима бавимо, свена више ак-

нао индукција према дедукцији 2В. |Ли <ЛОВАНОВА V МОВОМ ^АДУ

сиома наилачимо, т. ј. палазимо таких нравила, којч. се математички не доказују и доказати не ладу, али су ипак истинита и постоје, јер су нам из искуства позната. Како би се дало, на пример, доказати математички, да је и.змеђу две тачке права линија најкраћи пут,«или која друга аксиома ? Но ма да се геометрички не да то извести и доказати, ипак аксиома ваља и она је извор многим правилима и законима, који су општи. 12. Не само што се у физици индукција наставља у дедукцију, него су у физици и многи закони изведени чисто дедуктивно. У динамичној теорији ваздушних тела изводи се прво Формула и закон за притисак ваздушних тела на суд, а из овога се даду даље извести други закони и протумачити више нојава. Просто из једне једине Формулеза притисакможе се извести закон Бојилов, као што га зову Енглези, или закон Мариотов, као што га називају у Француској, Немачкој а и код нас. Сам Бојило и Мариот поставили су тај закон чисто експерименталним путем ; ту је дакле изведен индуктинно, а из Формуле за притисак изводи се он дедуктивно. Закон тај го-