Просветни гласник

142

криловљеве басне

то свршило ? ШтајеДушан нос .1е тога прелузео ? Каква му је всст стигла у п\ту па Сер ? Како је испао покушај Апокавко!! да начини саве;! са Душаном ? Док је Душап чекао на Апокавку. шта је се до: одијо у Македопији ? Ко је заузео трећину области носле његове смрти ? Куд је отишао Душап са осталом војском по што не учипи спвез с Апокавком ? Како се свршила опса,ла Сера ? Н коју је страну отишао Кантакузен а на коју Душан ? Где су се опет састали ? Куд су онда отишли ? Како је Душан био расположен према неуспеху Кантакузено: у ? Шта јепо том радио Кантакузен ? Којијеград олсео гардом коју.је добио од краљице Јелене, жене Душанове ? На који је начин задобио град ? Шта је још успео ? Какве је кораке предузео Душан сазнавши нрепредоност Кантекузенову ? Шта су чииили Грци, односно царица грчка? Кога су још замолили за посреднвање ? Како су се одазвали Млечићи ? Како се, најзад, свршила ствар између Кантакузена, Душана и царице грчке? Како је стање било\ .Јужној Маћедонији ? Откуда тамо Турци ? Ко их је позвао ? Против кога и шта је радио Кантакузен по што је Душан нрекинуо односе са њим и огласио му војну? Како се звао поглавица турски ? Које су земље опустошили Кантакузен и нови му савезници Турци ? Шта 1е радио Душан по што су ониотишли из Македоније у Тракију ? Како је испала опсада Сера ? За што ? Где се догодила битка између Срба и Турака ? Ко је одржао победу ? На какав начин ? Које је годинето било ? Шта је радио Душан идуће, 134 ") године ? Које је градове још освојно осим Сера ? Шта је потврдио у Серу ? — колико је година свега краљевао ? Шта је знатно учинио у голини 1346 но што је своју власт на далеко расиростр'о? А шта је још у-

чинио ? Па шта је онда радио ? За што му је било нужно нризнање грчког свештенства ? Кад се дотадило I енчање на царство ? У комеместу? Ко га,|е венчао ? Ко је још ту био ? Шта је још сабор урадио ? Ко се још венчао уз Душана ? За што је се Душан прогласио за цара ? За што сину није дао само Зету, као што су дотле иринчеви наследници добијали ? Какво је .још знатно дело Душан учинио те исте године ? Коме .је дао на управу Акарпанију и Етолију ? Шта је дао Оливеру ? Шта је дао ћесару Прељубу ? Које године ? Шта с 1 врло знатно догодило год 1349.? Гдеје био скупљен сабор? Које ирисуствовао на њему? Шта је још учинио Душан те исте године кад је издао свој законик ? Како се свршила опсада Солуна ? За што ? Куд је отишао Душан из Македоније ? Шта се догађало у јужпим пределима српске цфевине, док је Душан војевао у Посни ? Штаје радио Душан ? Заузевши опет своје земље, с ким је ступио у преговоре ? Како се свршио договор с Орханом, поглавицом турским ? С ким је још Душан ступио у савез ? Г ,1е је се догодила битка између Срба и Бугара с једне и Турака с друге стране ? Кад је то било ? Годину дана после тога (1853 године) ко је завојштио на Душана ? Како се свршила војна с Мацарима ? Шта је најзнатније учињено послетога? Где је држат сабор ? Које године ? Шта је још учињено те године ? Против кога је Душан учинио савез с Млечићима ! Где је изабрато бојно поље ? На чијој је страни била победа у иочетку ? А после ? За н.то ? Где је умр'о Душан ? У ком селу ? Шта је радно тамо ? Колико му је година било ? Колико је година краљевао ? а колико царовао ? Колико свега владао ? Какав је владалац биоДушаи? По чему знатан ? мудар ? енергичан ? даровит ? Н тако даље . . .

КРИЛОВ/ђ (НАС 44. И 1» а в. У некаком мравињаку изађе на глас.један мрав, као велики јунак. Он је био тако јак, да је двајечмена зрна могао подићи. Где год види црвића, он одма јуриши на њега, па чак се говори. да је напао и на паука. У мравињаку таку је важност био задобио да се само о њему и н.еговом јунаштву говорило. Сувишне су хвале за свакога отров; али како се видн, овај јунак њих је волео, и њима је своју главу тако натукао, да се најпосле и на тореши, и зажели, да у некакој вароши своје јунаштво нокаже. Сељацн возијаху сено у варош, а мрав се нопне иа највећа

Е В Е Б А С Н Е ВАК) кола и набурено }ђе у варош. Мишљаше, да ће се цела варош срикати да види тог јунака. Но нико за њега н не чује, и сваки свој иосао гледа. Мој ти мрав доватн један листић, повуче га горе доле, то се накочоиери, то се усправи, па опет доле прилегне. Али нико ни мукајет Кад се најзад уморио, он ће рећи зељ'«ву, који поред кола лежаше : „заиста, у овој вароши чудан је народ ; рекао би човек.да нема очију кад ме не впди ; а у нашем мравињаку, менесвипозна.ју. - То рече, и са стидом оде кући.

Ч е с т о с е д е ш а в а, д а и у љ у д с к о м м р ав и њ а к у и с к р с н е и о н е к ц т а к а в м р а в ,