Просветни гласник

144

иосла. можеш се осрамотити ; јер се узадуд не говори да се носао мајстора боји." ,0, о, дрг.ги куме рећи ће штука ; чудна ми чуда лонити мишене! та ја сам ловила и гргече." „Иалеио.кумо, хајдмо" ! 11ођоше, заседоше. Кад се мачак сит налоии и наједе он иође да своју куму обиђе ; штука лежаше полумртва — разјапивши уста, а мишеш одгризли јој скоро половину репа. Видећи мачак шта је снашло штуку, онако — полу мртву је/ва је од вуче и баци у реку. И ако ће! Нека ово за штуку буде лекција на ће у будуће бити наметпија, те више не ће ловити мише.

3 л о и наоиако, ако бур. ке и о ч н е н ећ и обућар,аобућубудеградио б у р е кџ и ј а. М н о г о с е п у т а и р и м е т и л о , д а о и а ј , к о ј и и м а о б и ч а ј — т у ђ з а н а т р а д и т и одсвакогајеуиорнији,и и р е ј е г о т о в —д е л о упропастити и р у го б о м с в е т с к о м иостати, н о ш т о ћ е с е сагласити, д а п оштеие и наметнељудез а п и т а , и п а м етанњихов савет иослуша. 50. Сељак и лисица Сељак сретне лисицу, иа ће је запитати : „кажи ми кумо, молим те, каква је то у тебе рћава страсг те тако радо кокошке крадеш ? Веруј ми, ја те са•каљевам. Ми смо сад сами, и ја ћу ти истину у четиру ока казати, да твој занат ни мало иије добар. Не говорећи о томе да је красти и грехота и срамота, — и да цео свет на те виче и грди те, но што је још горе, нема ниједног дана, кад ти ниси у оиасности да сво.ју кожу у чнјем кокошару не оставиш и свој ручак или вечеру главом илатиш. Та за Бога, иреде ли све на свету кокоши твог једног живота ? ! „На то ће лија рећи : „Ах, драги куме ! коме је такав живот мио и иријатан ? Он је мени и тежак и досадан, па ми је и јело омрзнуло. Ах кад би ти знао, како сам ја у души часна ! Но шта ћу да радим, нужда ме гони, децу треба хранити. Осем тога, драги мој куме, често се и тога сећам, да ја нисам сама на свету која од крађе живим. И ма да је овај заиат и грешан и онасан но да шта радим, јести морам." На то ће сељак рећи: „Ако ти истину говориш и не лажеш, ја ћу те од греха избавити, и такав ћу ти посао наћи, где ћеш поштеним трудом себи хлеб зарађивати. Ако хоћеш, погоди се код мене, да чуваш мој кокошар од лисица ; јер ти бонајље знаш лукавсгво твојих другарица. Код мене ни чега не ћеш бити жељна, и живећеш као у рају." Л.исица пристаде, и тога тренутка поче сгражарити око кокошара. Сељак богат, лисица сита и задовољна

но код лије нема ноштења! Некрадено парче њој се додија; и кума лија заврши своју службу тиме што једне тавне ноћи, све кокошке кумове подави, и старог се заиата прихвати.

Ко и ла савест чисту и ко з а к о н и о шт у ј е , т а ј п е ћ е н и п р е в а р и т и н и у к р ас т и . н а м а с е у к а к в о ј п у ж д и н а л а з и о , а л о и о в у, п о д а ј а к о ћ е ш м и л и ј у н , њ е г а и п а к н о к т и з а с в р б е — д а ш т о г о д у к р а д е. 51. >1 ачак и кувар Негс.игав „иисмени 1 ' кувар, часком отрчи у кавану да коју нопије, у кујни остави мачка да иричува јела од мишева. Али кад се кући врати, има шта и видети : на патосу комадићи од пите ; мачак зграбио печено пиле, иа се сакрио ича једног буренцета у ћошку и с највећим апетитом глође месо с ииленцета. Кувар ноче мачка грдити : „Ах ти ирождрљивче један ! ти лоиове! Зар те није стид од тих дуварова а камо ли од људи ? (а мачак ниленце макља). Шта то значи ! ти си ,ло сад био поштен ; тебе су сви сматрали за узор смирености а ти . . . ах , да грдне срамоте ! Сад ће све комшије рећи : да си ти крадљи вац и лопов, и да те не треба пустити не само у ку.јн> већ пи у авлију — исто онако, као ни крвож деног вука у овчијп тор" (а мачакслуша иједе). Са својим беседништвом, кувар се тако беше размлатао и распевао, ла литанији његовој није било краја. Док је он овако мачка саветовао, мачак је цело пиле до костију оглодао. 52. Певачи Комшија комшију иозове на ручак; но памера је његова друга била : домаћин је невање волео, на је свога комшију за то позвао да чује његове неваче. И певачи запеваше колико су год могли — ко лево, ко у десно — тако, да госту уши заглунуше. Тада ће гост домаћину рећи : „комшија овде се човек нема чим задовољавати ; твој хор тако се дере, да хоће уши да ми нродере." „До душе, тако је," рећи ће домаћин. Истина, моји се пенци мало деру, али за то, они никакво пиће не пију, и сви се поштено владају." Аја бих рекао, боље је умерено и пи т и , а п о с а о д о б р о разумети. 53. Босиљак У корову се беше босиљак расцветао, но наједаниут закржља и скоро до половине увепу, па тужно очекиваше крај свом животу. Међу тим, он жалосио