Просветни гласник

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

14?

99 за мушку децу 139 „ женску децу 2805 у којим сусе дечаци и девојке заједно учпле. Пошто у Галицији има осим Пољака и Русина и Немаца, то су тамо школе подељене ирема томе, којим се језиком ђацима настлвни предмети предају. Тако предавано је језиком: пољскпм у 1280 школа руским „ 1495 „ немачким „ 122 школе пољским и руским „ 134 „ пољским и немачким „ 10 школа руским и немачким „ 2 школе. Из резултата последњега пописа људства (од 31 Декембра 1880 год.) види се, да је од све за школу дорасле деце говорило језиком : нољским 51.60 проц. руским 43.14 „ немачким 5.26 „ и према томе требало би да буде на 100 школа руских 120 пољских. Међу тим у самој стварп обратно је, јер на сто школа са пољским наставиим језиком, долази 137 школа, у којима се предаје руским језиком. Деце за школу дорасле, било је 850.624, дакле 14.3 нроцента од свега становништва. Од ове деце иоходило је школу њих 305.577, дакле тек 40.26 од стотине. Галиција заузима простор од 78.496 кв. Км. Еад ову површину поделимо с бројем школа, ми налазимо да је једна основна школа долазила на 26 кв. Км. При поређењу школа с бројем општина, становника и деце за школу дорасле, излази, да је једна школа долазпла на : 2.24 општине, 2105 становника. 287 деце за школу дорасле. Од деце, која су школу походила, било је: дечака 167 037 = 54.7 проц. девојчица 138 540 = 45.3 „ Према том долазиле су на сто ученика 83 ученице. Од ђака било је вере: католичке 145.462 = 50.6 проц. православне 111.909 = 36.6 „ јеврејске 34.398 = 11.2 „ евангеличке 4.808 = 1.6 „ Успех ученика оцењен је у 2704 основне школе, и био је у: 824 школе добар, 1219 школа довољан, 480 „ ириличан 181 школи слаб. Према том проценат школа са довољним успехом износио је 76, а с успехом недовољним 24. Рад и дис-

циплина оцењени су у 2669 школа, и било је у том погледу: 1697 школа добрих, 733 школе приличне и 239 школа слабих. Школске зграде биле су 2794; од ових било је 151 зграда приватна и под закуп узета, а остале су зграде биле својина дотичних општнна. Од сто зграда било је у стању: добром, 41.45 приличном 31.99 слабом и рђавом 26.56 Наставничких места било је свега 4272. Од наставника било је: 3758 сталних 213 вероучитеља 156 застунника. Непопуњених учитељских места остало је 145. На плату свију наставника издато је свега 3,474 990 динара; долази дакле у средњу руку на, једно наставничко место по 842 дивара годишње плате. Кад овом додамо издатак на оправку школа и набавку књига и учила , који износи у округлој циФри 2,250.000 динара, онда је цео издатак на основне школе износио 5,724.990 динара, или у средњу руку на једну школу 21_0 динара на годину. У свима школама радило је 5349 наставника, и то: 3621 учитељ и 1728 учитељака Од њих изнело је квалификацију: учитеља учитељака за више разреде 14^ 262 „ ниже разреде 2369 702 Положило је испит зрелости 370 176 Недовољно квалиФиковано 733 588 Од наставника који су имали проиисну квалиФИкацију, било је са службом: до 5 година 680 наставиика „ 10 „ 500 , 15 „ 390 , 20 „ 277 „ 25 „ 118 „ 39 „ • 57 „ „ 35 „ 31 т 40 „ 19 „ На једног наставника долазило је у средњу руку по 70 а на једну школу по 107 ђака. Учитељске школе походило је н то: мушке женске приправни течај 262 прву годину 318 196 другу 254 170 трећу 187 211 четврту — 136 Свега Л021 713 19*