Просветни гласник

150

АСТРОНОМСК

И КАЛ.&НДАР

2 Помрач. II Јунит. прат. издази у 3 с. 12 м. ј. 3 Јупитер и Месец у коњункцијн (Јупитер горе) 3 Пошрач. I Јупит. прат. излази из тмине 0 с. 17 м .ј. 8 Почетак пролећа — Сунце у небесном знаку: Т (ован) у 11 с. 55 м. в. 10 Уран н Месец у коњункцији (у 11 с. и 17 м. в Уран ће бити за 5 пречника пуног месеца над њиме). 11 Помрач. I Јупит. прат. излази 8 с. 42 м. в. 12 „ III „ „ „ 9 с. 8 м. в. 18 » I „ „ „ 10 с. 7. м. в. 19 Помрач. II Јупит. ират. изл. 9 с. 40 м. в. 19 „III „ „ залази 10 с. 22 м. в. 23 Венера и Месец у коњункцији у 7 с. 18 м. в. (Венера подаље доле). 24 Марс и Месец у коњункцији (Марс доле) 28 Неитун и Месец у коњункцији (збива се дању) 30 Јупитар и Месец у коњункцији (Јуп. горе) 1 Пречник сунца 32' 12" 20 „ , 32' 3" 1 Пречник сатурнове лопте 16" 1 Пречници (осе) сатурновог прстена 39" и 15"

Фазе месечеве 3 Прва четврт 9 с. 37 м. в. 10 Месец у екватору 6 с. 44 м. в. 11 Пун месец 7 с. 10 м. в. 12 Месец у најдаљем одстојању од земље 6 с. в. 19 Последња четврт б с. 27 м. в24 Месец у екватору 8 с. 12 м. в. 2(3 Мена месеца 2 с. 42 м. в. 26. Месец у близини земље. (Сви податци по средњем бечком времену)

Објашњење уз астрономски календар За рад читалаца наводимо овде нека објашњења о нридикама које се сномињу у овом календару. Кад се две пденете, или уопште два небесна тела, привидно сусретну на својим путањама и дођу на мање или веће одстојање једно испод другога, онда се таква констелација назива копункцијом између та два тела. Тако ће н. пр. 1. Марта у 3 с. ј. да дођу Месец и Сатурн у коњункцију ; 3. Марта долази Месец са Јупитером, а 10. са Ураном у коњункцију. По нас даике ове су коњункције у тодико од значаја, што помоћу њих можемо нашим дурбинима (који су махом сасвим обични) на лак начин да нађемо и такве пданете, које се сдободним оком иди врдо тешко иди и никако не дају видети. Тако можемо н. цр. 10. Марта угдедати Урана ; он ће тог вечера у 11 с. и 17 м. да буде више месеца на одстојању кодико износи 5 пречника пуноосветљење месечеве пдоче. Уран се истина мо;ке у извесним, згодним придикама, да види и слободним оком,ади ко ће да га распозна међу осталим звездицама у окодини му, кад

и сам својом светдошћу спада тек у ред звезда 6. ведичш е? — Ту треба добро око, чист ваздух, а пре свега треба нам поуздано знати место, где да га тражимо. Сетимо се само, да јеУран тек 1781. год. као планета распознат, ма даје већ много ранпјеодразнпх посматрача виђен, па чак и у карту звезданог неба заведен био, ади не као пданета, него као некретница. Место његово дакле познаћемо помоћу његових коњункција са другим познатим нам планетама, које се боље од њега виде, па кад управимо наш дурбин на њега, нећемо га лако промашити моћи, јер он као и друге планете — не треперп својом светдошћу као некретнице, а у кодико нам дурбин јаче увеличава, ми ћемо га видети још и као мању или већу пуноосветљену пдочицу. Према горњем, Месец додази у коњункцију са Сунцем, кад нам се оба ова теда привидно сусретну и дођу једно (мање више) испод другог — то је кад је месечева мена. Кад нам при томе Месец испред самог Сунн.а дође и Сунце од чести иди са свим својом тамаом плочом заклони, имамо помрачење Сунца и то: дедимично (парциадно) иди потпуно (тотадно). Планете: Венера и Меркур, тако зване унутарње иди доње планете, (зато што су Сунцу ближе него земља) додазе нам по чешће у коњункцију са Сунцем и то један путс ове стране Сунца — доња коњункција и тада нам не светле, него нам, као и паш месец у томе положају своју неосветљену страну показују, а други пут с оне стране Сунца — горпа коњункција — и тада су нам окренуте својом пуноосветљеном страном. Као код Месеца, тако и код ових пданета, доња коњункција је моменат њиховемене т. ј. како Месец тако исто и Меркур и Венера имају своје о>азе : прву четврт; пуноосветљену пдочу; — посдедњу четврт и своју мену. Како кодМесеца, тако и код обе ове пданете, дешава се да нам и од њих једна иди друга баш испред самог Сунца дође н учини те Сунце и помрча ; само што тим помрачењем не видимо Сунце сасвим заклоњено, него на против можемо да видимо дотичну планету као округду црну пегу у сунчевој плочи. — То је бидо 24. Новембра пр год. са Венером ; то ће бити 28. Априла 1891. год. са Меркуром. Код свију остадих (спољњих) планета може бити само горња коњункпија (са Сунцем) т.ј. оне нам могу доћи само с оне стране Сунца у истн правац, а никако с ове стране, јер су све од Сунца више удаљене него земља, па обухватају својим путањама путању земљину, те не могу дакде у сдед тога никад доћи између ње и Сунца. У квадратури је (са Сунцем) неко тело, кад заузме према Сунцу и Земљи така,в положај да нам кроз меридијан (подневак) пролази баш онда кад нам Сунце на западу задази (I квадратура); оно је тада заостало од Сунца 90° (кружних) према истоку. Месец је у I квадратри, кад је у првоЈ четврти, у II квадратури кад је у последњо.] четврти, т. ј. кад за 270° (18 сати) из Сунца заостане, односно : он нам излази за 6 сати(90°) испредСунца. Кад Земља по своме подожају дођеуједну динију између Сунца и још које пданете — н. пр. 28. Фебр. између Сунца и Урана — онда се каже, да је