Просветни гласник

190

ПРВДАВАЊА И8 СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Једнина 5. пад. жен-о 6. ,, жен-ол 7. ,, жен-м

Множина жен-е жен-ала жен-ала

Обдик летога падежа једннне у оиој вретијетројак. У једних речи наставак је у овом падежу о, у другнх се то о мења у е, а у трећих је обдик онакав какав је у првом падежу једнине. 1. Насгнвак е. — Речи, које имају више од два слога у 1. падежу, а основа им се завршује сугласпиком ц, имају у 5 падежу место наставка о наставак е. На пр. Шилице, Јелице, богородице, банице, краљице. 2. Наставак а (као у 1. пад.) - Особене имениде које имају више од два слога све, а и од два слога опе, које на првом слогу пмај у акденат који било осим дугог ('), имају у 5. пад. облик онакав, какав им је у 1. падежу. На пр. Нтола, Стшиша, Мтлета, Шкрија Шилева, Ст&нија, Мплка, Стћнка, Зорка, Десћнка, Велика, Стћна, Сћва, Шила, Шнра. Овако могу гласити у 5. пад. <. собене пменнце и између оних што имају у 5. пад. настакак е. На пр. Љубице и Љубица, Станице и Станица, Јелице н Јелица. 3. Наставак о. — Све остале именица оие врсте које не долазе под 1. и под 2. имају у 5. падежу наставак о. Ну заједничке именице н између оних, што у петом падежу по правилу имају наставак е, говоре се и с наставком о. На пр. земљо, отачбино ; Ст&но, (од Стана), Јело (од Јела), Луко (од Лука), Шацо (од Мнца), сиротицо (и сиротице). несреЛницо (и несрећнице), кукавицо (и кукавице). Неки од гласовнах закона, који су номенути код прве врсте примењују се и облицима ове врсте. Тако : 1. Сугласннци г, к,х, пред наставком и (што бива V 3. и 7. пад. једн.) мењајусе: г у з к у ц, х у с. На пр. нога, — нози, рука — РЈШ, мћјка — м&јци, снкха — снћси. 2. У 2. пад. мвожине и у овој врсти посдедљи самогласник није прави наставак. С тога се у том падежу и у именица оке врсте између крајња два сугласника, ако нису жд, зд, шт, ст, умеће непостојан 0 а. На пр. тр'&шња, трешшћ, иђшка, — пушака, и гла — мгала, метлћ - метала, мћјка — млјћкћ, торба — торћбћ, адр ква — кркава. Речи : бр&сква, ирћсква, ротква, говориле су се некада : бреска, ирћска, и ротка, па према таком изговору имају и сада без сугласника в : бресћка, ир&сака,, ротака. Изузеци. — Неке су нам речи необичне кад се по овом закону у 2. пад. мн. уметне а међу њихова /ва крајња сугласпика. С тога се у њих то а и не умеће. На пр. не каже се : војсака, радања, грдања,

иретања, тражања, него : војска, радњћ, грдма, иретњ а, тркжњћ, пли онако, како у том падежу речи гласе у четвртој врсти: војск и, р&дњп, грдња, иретњ и, тражњЋ, и т. д. Речн : лађа, млада, врста, асира, имају у 2. пад. мн. по овој врсти : л&ђа, млада, врста, аси&ра, а имају у том истом падежу и цо четвртој врсти: ^а^и, млћдп, врсти, ксира. Речи : нога, рука, а тако и слуга имају у 2. пад. множине : нога, руш, слуга, али се много чешће место ових облика говоре облици старинске двојине : ногу, руку, слугу. И у овој врсти имају облици једнак наставак у 3. и 7. падежу једнине, али су многе од њих друкчије акцентоване, кад су у 3. а друкчије кад су у 7. падежу. На пр. глава, рука, душа, и т. д. у 3. пад. гласе : глави,руци, души, а у 7. пад. глави,руци, души. Тако : метла, земља, вода, и т. д, у 3. пад. гласе: метли, земљи, води, а у 7. пад. гласе : метли, земљи, води. г. Четврта врета По овој врсти мењају облике именице женскога рода, које су некада биле у 1. пад. једнине с наставком а сада су у том падежу без наставка. Све именице ове врсте мењају своје облике по једном обрасцу. Образацје: Једнина Шножана 1. пад. ствар — ств&р-м 2. , ствар-м ствар-м 3. „ ствар-м ствар -мЈиа 4. , ствар — ствар-и 5. , ствар-и ствар-и 6. „ ствар -ју или сгвар-и ствар-шш 7 „ ствар-м ствар-мжа И у овој врсти примењују се некоји гласовни закони, који су код претходних врста већ поменути а и неки који се тек у облицима овеврсте јављају. Тако : 1. Између два сугласника кад су на крају умеће се непостојано а. Ово бива у овој врсти у падежима 1. и 4. Тако речи, које у 2. пад. једн. гласе: р&вни, илесни, којима су дакле основе: рћвн, илесн, гласе у 1. и 4. пад. раван, илесан. 2. Сугласник л претвара се на крај речи и овде у о. И то бива у 1. и 4. пад. једнине. Речи које у 2. пад. једн. гласе : мпсли, иогибли, смрзли. којима су дакле основе: мисл, иогибл, смрзл, гласе у 1. и 4. пад. једн.: мпсао (мисал), иогабао (иогибал), смрзао (смрзал). Кад се пред оваким л деси самогласник о, онда се добију оо, која се сажму у једно о. На пр. еол=соо—со. 3 Кад се десе заједно сугласници стл, ондасе т избаци па остане само сл. На пр. речкоја у 1. и 4. па-