Просветни гласник
ПРЕДАВАН.Л ИЗ
ОРПСКОГ ЈЕЗИКА
189
б. Друга врста И имениде, које мењају облике ио друЈ 'ој врсти, мењају их по два обрасца. По I обрасцу мењају облике именице, које су у 1. пад. с наставком о, а по II обрасцу оне, које су с наставком е. Обрасци су :
I
Једнина 1. пад. сел-о 2. „ сел-а 3. „ с ел-у 4• „ сел-о 5. „ сел-о 0. „ сел-ож 7. „ сел -у Једнгта 1. пад. иољ-е 2. „ пољ-а 3. „ п ољ-у 4. „ пољ-е 5. „ иољ-е (5. „ по љ-ем 7. „ по љ-у
II
Множина сел -а сел-а сел-мл«а сел-а сел-а сел -има сел -има Множинн иољ-а пољ-а тљ-има аољ-а по љ-а по љ-има по љ-има
Разлике изжеђу ових образаца. Облици ова два обрсца разликују се у 1., 4., 5. и (ј. пад. једнине. Та разлика долази отуда што се глас о, који је главни наставак за основе ове врсте, мења у глас е када као наставак дође иза непчаних сугласника, те се каже : иоље и иољем место : иољо и иољом. Сличности облика ове врсте с облицила нрве врсте. — Облици ове врсте разликују се од облика прве врсге само тиме, што су у овој врсти облици у •}. и 5. пад. једнине исти онаки какав је и у 1. пад. једнине, а тако исто облици 4. и 5. пад. множине онаки какав је облик у 1. пад. множине. У свима осталим падежима у овој врсти облици првог обрасца исти су онакви какви су облици првог обрасца нрве врсте, а тако и остали облици другог обрасца ове врсте онаки су, какни су облици другог обрасца прве врсте. И остали гласовни закони, који важе у облицима ирве врсте, важе и у облицима ове врсте. Тако : 1. У другом иадежу множине, иошто садашњи глас а којн долази као наставак, није ту био од старине у основа, које се свршују на два сугласника (осим жд, зд, шт, ст) умеће се између њих непостоЈано а. На пр. коиље, — кои-кљ&, шсмо — даТсажа, седло 2. Сугласник л п у овој врсти нретвара се у о, када дође на крај слога. На пр. реч која у 2. пад. множине гласи грлаца, којој је дакле основа грлц, (кад се изостави последње а и избаци непостојано
а) гласи у осталим падежима : гр'б це, гр'о ца, гр'оцу, и т. д. Тако и реч, која у 2. пад. мн. гласи крилАф, којој је по том основа крилц, гласи у осталим иадежима : криоце, криоца и т. д. 3. И у овој врсти прилагођавају се сугласници по звучности. Тако реч, која у 2. пад. множине гласи клубака, којој је дакле основа клубк, гласи уосталим падежима клуико, клуика и т. д. 4. Сугласници д и т и у облицима ове врсте отнадају пред сугласником ц. Тако у речи, које у 2. пад. мн. гласе : срдада,, кугаада, којима су дакле онове срдц, иутц, гласе у осталим падежима: срце, иуце; срцу, иуцу и т. д. 0. Реч море и све које се завршују на иште као: огњиште, преноћиште и т. д. а тако и реч Горажде имају наставак е с тога што тако гласе место да гласе : морје, огњишче, Горажђе. Речи око и ухо у једнини имају правилне облике ио I обрасцу, а у множини кад значе истинске очи и уши на човеку или животињи, имају облике онаке, какве су некада имале речи у двојини по четвртој врсти. Двојина 1. пад. очи уши 2. „ очију ушију
3. 4. 5. 6. 7.
очима очи очи очима очима
ушима ушн уши ушима ушима.
А кад ове речи не значе истннске очи и уши на човеку или животињи, него се тим именима зову друге ствари, као око у житнице, или у моста, а уво на казану, чабру пли другом чему, онда се не говоре у облицима старинске двојине, него у множнни по овој врсти. Али свакад и у свима падежима не говоре се правилно по овој врсти. Тако у некојнм крајевима оне се говоре као да им је основа окет и увет. На пр. У крајаим окетима нема више жита. Казан с два увета. Па така им основа продире и у једнину те се каже: У овом окету има још жита. Казан с једним уветом. Ну ова последња говори се и у овом значењу каткад у старинској двојини, како је горе речено. На пр. „У мог чабра гвоздене уши". в. Трећа врста Све именице, које мењају облике по овој врсти, мењају их по једном обрасцу. Образац је: Једнина Множина 1. пад. жен-а жен-е 2. „ жен-е жен-а
3. 4.
жен-м жен-м
жш-ама жен-е