Просветни гласник

160

ЗАПИСНИК ГЛАВНО Г

ЦРОСВЕТНОГ САВЕТА

Просветни Савет уважавајући модбу г. Павловића одлучује : да нрограме за науку хришћанску нрегледа сам арх. Дучић и о њима реФерује. VI Љуб. Клери/1 прочитао је следећи свој реФерат о „ Тригонометрији и аналитичној геомстрији" Срете СтојковиЛа: „Главном Просветном Савету. Главни Просветни Савет на 132. седници својој одредио ме је за реФерента дела г. Срет. СтојковиЛа, професора математике у београдској гимназији, које је г. Стојконић иоднео г. Министру просвете у рукопису на оцену под насловом : Тригонометрија И АНА.1ИТИЧЕА ГЕОМЕТРИ.ТА ЗА ВИШЕ РАЗРЕДЕ СРЕДЧзИХ Ш^ОЛА САСТАВИО Ј^Р. рГОЈКОВИЋ ПрОФЕСОР МАТЕМАТИКЕ У БЕОГРАДСКОЈ ГИМНАЗИЈИ. Главни је Просветни Савет уз мене узео за реФерента и г. П. Живковића нроФесора београдске реалке. Пошто смо ја, и г. Живковић наједнички исто дело тачно ироучили, о коме је г. Живковић свој извештај већ и поднео Главном Просветном Савету и иошто ми је садржај истог извештаја иознат, са којим се у свему потпуио слажем, то ми је заостало врло мало, што ћу и ја о томе делу овдемој суд изрећи,и ограничити се у овоме само на оно, што је у извештају г. Живковића лредвиђено, а које се тиче ноглавито стварних грешака што се у рукоиису г. Стојковића налазе. Част ми је дакле изнети Главном Просветном Савету следеће погрешне назоре и грешке које се налазе у рукопису г. Стојковића. 1.) У општем делу на другој страни у шестом реду од доле употребио је писац реч „количина", написав „да свајој Једначини мора одговаратп пзвесна геометриЈска количина" п т. д., а то је ногрешно. Под геометријском количипом разуме геометрија извесан коначан и одређени геометријски облик, док на против свака је.лначипа равне аналитичке геометрнје, дакле ,је, начина (.V, у) = о нредставља нам извесну али I 1ге(Уграпичену геометријску слику, што долази просто !!З г самог решења ['орње јадначине, а то Џу=- { (*Г. Мста нам је/шачина претставља само геометријске сИвобине иостанка нојединих тачака крпве линије ј у = [ (х) ,. За то је требао писац место речи „ко- I

лина" да употреби облик а количине представљају се Формулама на пр. квадрат хинотенузе, раван збиру квадрата оба катета, па ако хипотенузу означнм са /I, катете са а и 1> онда је, за геометријску количину хипотенузе ово Формула: ћ' 1 = а 2 + (Л Овака се грешка налази и у иисму упућеном па г. Министра просвете у ком се представља тенденција списа, а ис/га се грешка налази и даље у самом делу, зато ваља на свнма местима исту исправити и место ове ставнти облик. 2.) У уводу табака другог на другој страни у тачци 4-., иоследњи став, где писац вели : „Но координатне осе заклапају међу собом четири угла" ово је у аналитичкој геометрији а на том месту неудесан израз. Међу тим кад је реч о томе, да се према координатним осама утврди или одреди положај тачке у иростору неке равни, онда се велн : да координатне осе са одређеним почетком, деле раван математички иростор на четири неограничена простора илн поља, којасу поља само садвестране ограничена двема неограниченим а под иравимуглом секућим се правима, а нростори ти јесу редом нрви (I) други (II), трећи (III) и четврти (IV), па је тек онда даље требало говорити којим је количинама одређен положај тачке у I, II, III, или IV. простору, ово је већ и зато нужно, што се тачка одређује количинама х и у, а то су просторне количине, које са углом немају ништа заједничко. 3.) У уводу на последњем месту, писац нпје прецизан и јасан и то почев од прве тачке тог листа па све до краја, нарочито је пак још погрешан закључак на последњој страни тог листа где писац вели : „Као што смо видели, т угао и одговарајуКи лук значе исти број па било у стеиенима било у деловима аолуаречника. Из тога изилази, да у место угла можемо увек узимати лук, и обрнуто." Да је то погрешно ево разлога : н. нр. лук половине нериФерије (за полупречник = један) јесте = 3 ,14..., том луку нак одговара, на вештачки начин подељена нериФерија круга ма каког полупречника г на обО једнаких делова, од којих сваки део зове се стенен, угао у степенима дат раван ноделном броју 180°, према горњем ставу нисца, пошто угао, био дат у степенима или у деловима полупречника значи један и исти број било би 3,14 ... - 180°, а то је очевидно не стоји. 3,14 . . значи метре, дециМ'тре, сантиметре, милимзтре, како је кад за јединицу иолунречника узето 1 метар, 1 дециметар, 1 сантиметар, 1 милпметар; док на иротив 18о значи просто не наименовани поделни број.