Просветни гласник

202

што по окрузима и у општинама има врдо мало вештих руку за израђивање плапова и ирорачуна, осим окружних инжињера који су иначе оптерећени мнопш другим званичним пословнма, особито сад у време прављења железнице у земљи. Других стручњака за овај посао готово и нема у унутрашњости, изузимајући њихове иомоћнике и цртаче. Отуда често бнва да се школски нланови и прорачуни недотупавно , површно и погрешно састављају, и на главни преглед подносе. Мимо тога, слабо се при том пази и на нроиисна правила а и на месне прилике. Све ово чини да се на главном прегледу налазе велике погрешке код тих нланоиа и да се због тога морају на ново враћати на израђивање. Колико пак ту треба времена да се примећене ногрешке исирапе и пре посао доведе у ред, о томе не треба ни говорити, доста то да се на томе губи двојако и у времену и у радницима. Да би се од сад у томе опажене махне поправиле и овом раду дао бољп правац и живљи нолет, препоручујем начелству да оно препоручи окружним инжињерима ово што иде. 1. Пре свега мора се тачно испитати какво је и је ли здраво земљишге на ком ће се школа дићи. То ће се дознати, ако се буде, према потреби копало и бушило на више места , а нарочито онде где се покаже да је сумњиво. 2. Од плаца школског ваља свакад имати тачан нацрт а уз то и ближи оиис. Ово је потребно ради тачнијег прегледања плана. 8. Главни план удешаваће се н тачно израђивати према том нацрту и месним приликама а исто тако и прорачун. 4. Поред главног плана и прорачуна слаће се министарству просвете увек и нацрт нлаца с ближим описом. 5. На сваком плану и нрорачуну нотписаће се окружнп и онај инжињер који је то правио. Без тог потииса неће се у напредак овде примати нн један план ни прорачун. За неуредно израђивање планова и прорачуне одговараће онај инжињер који је то градио, а биће одговоран и за материјалну штету ако је буде. Ово вреди и за државне ц за општинске школе. Министар просвете и црквених послова рГ. ^ОВАКОВИЋ С. }). II Свима средњим штсолама (осим Вогословије и Учитељских школа). Приметнло се да нису једнаки свн они ученици којн се обично узнмају да понављају разред. Тако у

прву врсту долазе они који су са слабим успехом свршили један разред. У другу врсту долазе они који су једне године били редовни ученици само по неколико месеци, па се доцпије због болести илн исписали нли су онако оставили школу, а до године се по ново иријавили да уче истн разред. У трећу врсту долазе они, који су у течају школске године искљј чени с правом на полагање испита. алп се овим правом нису послужили, него се до године уписалн опет у исти разред. И најпосле, у четврту врсту долазе они који су један разред учили скоро до самог испита, па се онда исписали или иначе школу напустили и до године опет се пријавили да уче нсти разред. Како све старешнпе средњнх школа не постунају подједнако у оваким случајима, и како су ми се многц од њнх до сада чешће обраћала за уиутство у оваким приликама, то сам се нашао побуђен овнм наредити ово што иде: I. Ученнк који свршн са слабим успехом један разред (в. чл. 20. закопа о устројству гимназија и чл. 21. о устројству реалке), па се до године онет пријави у школу, сматра се да понанља исти разред. II. Ученнци који најдаље до краја Јануара походе који разред, па због болести напусте школу, неће се сматратн да понављају разред, ако се до године опет у исти упишу. III. Ученици којн се у течају године искључе с правом на полагање испита, па се тим правом не користе, сматрају се до године да нонављају разред, ако не докажу да због болести нису били у стању цристуиитн полагању испита. Ако ли свој изостанак уреддно оправдају, неће се до године сматрати да нонављају разред. Све ово оцењује проФесоЈ Ски савет и његова је одлука коначна. IV. Ученици који после Јануара нанусте школу, па се до године пријаве да уче исти разред, сматрају се да понављају разред, изузимајући случајеве тешке болести, о чему решава проФесорски савет онако као што се наређује тачком нод III. г V. Ако се деси. да и за оне који су ирве године свршили један разред са слабим уснехом, настуне случајеви тачке II, онда се н њима не рачуна у нонављање ни та ни ма која друга година. Таким се ученицима неће рачунати у године ионављања ни онда кад настуце случајеви тачке III. илн IV., ако уредним путем докажу, зашто нису могли доћи на нсиит или продужити школу уредно с осталим ученицима. И о овоме решава проФесорскн савет. У свима овим случајима има се иазнти да ученици због оваког прекидања редовног учења, не пређу године које су као максимум дозвољене чланом 16. закона о устројству гимназнја и чланом 17. закона о