Просветни гласник

223

с Марком. - П не имајући никаква посла дању смо највише спавали, — биће: И како нисмо имали никаква, посда дању смо највише спавали. — Пак окуиив храбре витезове, на студен је камен нокрочио, биће : Па пошто је окупио храбре витезове, на студен је камен покрочио. Расклапајући придоге у речениде на овај вачин може се лепо објаснити сама служба њихова, али их уговору и писању не треба расклапати, јер су реченице с њима лепше и изрази су живл>и. г. Глаголски иридеви Придева глаголска такође су два. Прошасти глагодски придев (радни) употребљује се кад се ставља прошло време , даннопоршло време, погодбени начин, и нека врста будућег времена. Пр. Читао сам. — Ми смо били пошлн — Ја бих дао. — Он би одобрио. — Ако буде могао ? Ако буде арешао ? Прошасти нридев нарочито од глагола непрелазних често се у потребљује као и други неглаголски придеви, казујући тада својство ствари које је добнла тиме што се на њој извршила радња нли бивање које се казује глаголом од кога је придев. На пр. Па еустала коња одјахао. — Па беседи остарела мајка. Кад се хоће да искаже благосиљање, жељеие, заклињање проклињање, употребљује се ирошаст-и иридев. На пр. Душмани ти под ногама били\ —Ж,ив ти био и ко те родио. — Не била вас вашег брата, жеља ! У реченицама погодбеним прошастим придевом казује се погодба по коју шта може или не може да буде. На пр. Јео, не јео ; нио, не пио ; терао не терао — нећеш га стићи. Тако и у реченицама допуштања : Браг је мио, које вере био. Трини ириден још чешће се унотребљава. кад се хоће да искаже трино стање. На пр. Он је иоштован од сзога. народа. - Сви су му путовн отворени. — Куће не оеху иограЈјСне. Трпни придев још чешће се употребљава као неглаголски придеви, казујући такође својстко. које је постало тиме што је радња извршена на сиоме предмету. На пр. Обојица дивно иомирени, лалдсмо се горе а зелени. — Живот се човеков не ценн по великом броју година, већ по количини до6\њ, утнеиог отаџбини и човечанству. — Оставите чаше лоздаћене. С тога што је трпнога прндева значење даје радња глагола од кога је он изведен извршена на каквом нредмету, то не прелазни глаголи келогу имаовог облика. Глаголски и глаголско-идеиски облицн. Сви облици одређеног начина (време садашае, пређашње енутно пређ. трајно. време протгдо, дав-

нонрошло и будуће)и заповедног начина с тога што казују време у које се радња ради и лице које радњу ради, зову се чисти глагодски облицн. Остали гдаголски облици који не казују ни време у које се радња ради ни лице које ју ради зову се гдаголскоименски облици. Радно и грино стање Кад радња , која се у реченици казује прироком излази од иодмета, онда је у реченици радно стапе. На ир. Учитељ говорп. — Ученици пишу —Три пут си ме ропства опростио. А кад подмет у реченнци трпи радњу, која се казује прироком. онда је у реченица исказано трнно стање. На пр. Непријатељ је нотиснут. - Ми смо древарепи. — Књига је наштамиана. Реченнце у којима је нрирок нрелазни глагол могу се исказати у оба стаља — и у радном и у трином. Да се реченица , која је исказана у радном стању, нскаже у трином стању, ваља удеситн да у новој реченици буде нодмет оно, што је бало нредмег у пређншњој, а подмег преЦшње да у новој реченнци буде прироков додатак с предлогом од: На пр. Ми славимо и хвалимо господа, — биће; Госнод је од нас сдављен н хваљее. А да се речевица која је исказана у трпном стању, окрене у радно стање, ваља, обратно, удесити да подмет буде оно што је бидо нрироков додатак с нредлотом од, а предмег да буде оно што је бво подмег. На ир. Ја сам од мог старешпне иослан да вам го кажем, — биће: Мене је мој старешина послао да вам то кажем. — Он је поштован од свог народа, — биће: Њега лоштује његов народ. Прости е сложени облнци. Облици глаголски раздикују се н по томе што су једни ироети а друга сложени. Простн гдаголски обдицн постају од глаголскнх освова насгавцима. Сложени пак облици глагодскн \ самој ствари су реченице састављене од разннх обдвка глаголских. Простн су облшш глаголски: ереме садашњс, време тцређашље трепутно, аре^ашне трајно, обадва арилога, обадва иридева и начик .шиоведми. Сдожени облвци су: ереме ирошло, време давношрошЈО, сј>еме будуЛе. начин когодбе-н-и и сви облици гргтог сгања. Како иоста.ј\ глаголскн облици. А. Прости. Проегн обднцв: глаголсЕс иостајт од две основе. Једна се од њнх зове оенова пачина неодређеног, а друта .— оанова врсмеиа садашњег.