Просветни гласник

230

Кад се рашчуло да је Душан умр'о онда један ведикаш грчки 1 ), зет онога Кантакузена с којим је Душан много лосда имао, дође у Тесадију и одмах иосде смрти ћесара Прељуба намесннка тесадиског, заузме Тесадију 2 ). С тога удовица прељубова мораде оставити своје дворе у Тесадијн и са сином (Томом) и ћерју нобегне на двор цару Урошу, који је, доцније преуда за једног свог ведикиша (Радосдава Хлапена). Онај грчки војвода, што је заузео Тесалију посде смрти Прељубове , по што се утврдио у н.ој удари с војском и на Синишу мдађег брата Душановог, а зета свога, те и њему отме државу (Етолију н Акарнанију). После те несреће Синиша побегне у град Костур и ту нађе скдошшта а отимач дрлгаве му (НићиФор II) да би придобио на гвоју страну тамошње становништво српско а особито против немирних Арбанаса, ступи у договор с царицом Једеном удовицом Душаповом да се о.кени њеном сестром а своју прву жену да отера- Арбанаси који су ишдн на то да се са свим отцеие од Србије и да себи створе самостадну државу, чувши да им немио господар хоће заједвице и пријатељства са Србима, изјаве незадовољство на тај начин, што се аобуне. Немогући стати на супрот сили њиховој, јер је њих — Арбанаса у тим областима бидо више него Срба, НићиФор II (онај ведикаш грчки и отмичар српских обдасти), прекине договор с Једеном и изјави Арбанасима да прву жену неће одагнати нити ступити у пријатељство са Србима. Тако се за време стиша побуна. Тек што се то свршило, а некодико чета Турака дођу на дађама к обадама Тесадије и искрцају се, а НићиФор II узме их под најам и годину две после оног измирења, побије се с Арбанасима, ади буде разбијен и сам у боју иогине 1 ). Вођа арбанашке војске, који га је победио мадо по мадо отцепи Арбанију од Србије и прогласи се госаодарем од Арбаније, па онда стане ширити своју државу освајањем појединих предеда. Док је се то дешавало у Арбанији, Синиша је у Костуру прикупио војску поведику и пошао противу свог синовца цара Уроша да му отмепресто. Но кад је дочуо шта је се збидо у А.рбанији, он се одмах с војском натраг врне да опет заузме своје. Он онако овлада Тесалијом и у варонш Трикали крунише и себе и своју жену, па онда њу са сином и ћерју остави да вдадају у Тесадији а он с војском удари на Етодију те у њој почне заузимати град по град. Но усред тога напредовања, добије гдас, да удовица Ј ) Звао се НићиФор П. 2 ) То је било године 1356. Дакле у првој години владе Урошеве а у време борбе измећу Срба и Маџара у Далмацији, под зддовима Клиса и Скрадина. 8 ) Године 1858, а у трећој годпни владе Урошеве,

Прељубова (нреудата за Хдапена), тражи, да Теса дија њој нрипадне и да је већ ношда с војскон. С њом су ишди муж јој (Хлапен) и син Тома. С тога Синиша, мораде обуставити војевање у Етодији и похити на сусрет те место рата, учине мир; а помириди су се тако да Синиша уда своју кћер за Тому сина Прељубовог — што и буде. Сем тога, Синиша је дао Томи град Бер, а његову очуху (Хлапену) град Костур. Од тога доба остао је Синиша вдадар у Тесалији; Етодију је нанустио Арбанасима а за се задржао само град Јањину и по жељи мештана предао га управи своме зету Томи. Синишаје после тога живео још једно 3—4 године. Умр'о је године 1371 надживевши свога брата Душана, шеснајест година. По смрти његово.ј насдедио га је син му Јован, који се још друкчије звао ; Јован Урош Дука Падеолог. Јован је одрастао у манастиру где се и учио онако, као да ће „требник" читати г а не бити наследник очев, вдадар, чувар и бранилап отаџбине своје. С тога и не могаше сносити тешких владалачких дужностн него остави нресто, преда Тесалију својим рођацима и оде опет у — манастир жељан мирна и безбрижна рахатнога живота. У манастиру се покалуђерио п на 40 година посде смрти очеве, умр'о је као вдадика, по имену цар ЈоасаФ. Ето , какав је био н како је свршио живот, иоследњи НемањиЛ! У исто време, кад је Синиша осиајао Тесалију и Етолију био се бој између Кантакузенова сина с којим је било некодико хиљада Турака и ћесара Воихне, врдо знатног нашег вдастедина , који је имао под својом управом ведику област на југу српске царевиие (обдаст Драму). Уснех је био на српској страни и Срби су не само одржали победу, иего су, шта више, жива ухватилп Кантакузенова сина и предади га цару грчком. Посде одржане победе над непријатељима, Воихна није дуго живео. Проиитивапс 4. Из довде издоженог види се како је бидо у пограничним областима српске царевине и како су завидљиви суседи комад по комад отимали и тиме сужавали граиице иростране, Душаном створене, царевине наше. Младн цар Урош не беше у стању да сакупи војску и да изиђе на сусрет непријатељима, да им плати л жао за срамоту", јер немири и заплети унутпашњи задаваше му доста бриге и посда. Он, до душе, носаше назив цара срнског, ади га мадо њих вермаше као таког; свакптије вдастелин био надр'о на своју страну. Ево у чему је бида сва радња Урошева за све време царовања.