Просветни гласник

с учитељских ИРЕДАВАИ ј А у неготину

235

Уроша тога иије нотиуно било. Он је нокужавао да I одржи јединство у српској држави, да угуши немире и да стане на пут узалудном проливању крви ; али у томе није могао успети. Себичњаштво и надувеност српске неаатриотичне властеле, сметали су Урошу да своју отачбину учврсти и поведе јепутем среће, благостања и образованости у још светилју будућност, и да изврши велику замисао оца свога, силнога цара Душана. Вукашин место да му потпомаже искрено у вршењу тешких владалачких послова, он своју притворност, лукавство, способност и енергију употреби на постижеае својих себичних цељи, својих ниских тежања : за што већом влашћу, Па какав је био он, такви су били и осталп властели. И њима је било мало : ћесарства војводства, и друга госиодства, те су се и они отимали о већу власт, не жалећи што се

| морала потоком лити крв народа српског, ради пусте обести њихове. Шта су они марили за отацбину чији су синови, чије верне и одане. слуге дужпи су били аодједнако бити и остати, и рад које су требали бити добри и иоштени, искрени и врли, верни и истрајни, ираведни и иросвеКени и коју су требали сви од срца љубити и за њу свој живот жртвовати. Њихова ненасита и паклена душа била је жедна власти и господства те су не штедимице тратили снагу народну, сматрају1 )И народ као робове своје, место да су његов наиредак ујемчавали, да су њсгово благостање развијали, ињегову будућност осигурали кад им је то у моћи било. Властела сриска узрок су те је након смрти Душанове српска држава која је неколико векова трајала, почела нагло опадати и рушити се... На њима лежи ироклетство народно...

С УЧИТЕЉСКИХ ПРЕДАВАЊА У НЕГОТИНУ

ИЗ СРПС^ОГ ЈЕЗИ^А

2. 0 ПГИЛОЗИМА (ВРЕМЕНА) др^а^а Персида Здравдови^ева учите^љ^а, 28. Августа 1882. год. у III разреду основне женске школе у Неготину Који је дан данас? (Данас .је субота). Еад је петак био? (Јуче). Кад је четвртак био? (Прекјуче). Кад ће бити недеља ? (Сутра). Кад ће бити понедељник ? (Прексутра) Јуче је умрла једна жена, данас ће је сахранити. Кад је умрла та жена ? (Јуче). Кад ће је сахранити ? (Данас). Неки дан се родило једно дете. Ја ћу га крстити. Знаш ли ти, кад ћу крстити то дете ? (Не знам). Вашто ? (Нисте казали). Чекајте, ја ћу то написати. (Ја Ку детекрстити сутра). Знаш ли сад? (Знам). Колиео има написаних речи на табла? (6). Која је нрва реч, друга ? итд. Јесам ли ја казала, кад ћу то дете крстити ? (Ви сте наиисали). Која од оних 6 речи казује, кад ћу ја то дете кретити? (Реч сутра ) А хоће ли се знати, кадја

ту реч „ сутра " (Неће). Дакле, која реч казује, кад ћу ја дете кристити ? (Реч „сутра"). Шта показује реч „сутра"Ч (Кад ћете дете крсгити). То се друкчије каже : Реч „ сутра" показује време, Шта сам казала ? Понови то ти ! — Ти ! Ти ! Ја сам била у Радујевцу. Знаш ли ти, кад сам била у Радујевцу ? — Ја ћу то написати. (.Ја сам ирекјуче била у Радујевцу). Знаш ли сад? (Даље пронитивање као и горе). Ја ћу онет ићи у Радујевац. Знаш ли кад ће то бити ? — (Незнам). Да напишем: (Ја Ку вечерас оает иКи у 1'адујевац.) Знаш ли сад ? (Итд. као и горе). Јуче је било леао време (Наиисати на табли). Данас је ружно време. Кад је било лепо време ? А данас ? Шта показују ове речи : јуче и данас ? (Вреде). Ове ове речи : данас, јуче, прекјуче, сутра, прексутра, вечерас, показују време. Шта иоказују ове речи ? — Које речи показују време? Сад нека свака каже по један иример, где ће доћи ио ј"дна од овах речи што показују време: 30*