Просветни гласник

238

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСВЕТИ И ШКОЛАМА

74. Медвед и трмке. Саветом зверова, избран буде о јееени медвед за надзорника трмака. До душе, могао би се и неко други сигурнији изабрати , те се неби имали чега бојати, јер су медведи на мед дакоми ; но ко ће зверовима иамет дати ! Мбдба је било и сувише, но тога се места нико не удостоји, јер га медведу зверови дадоше. Међа сав мед из кошнида извуче, н у своју цећину одвуче. Кад за то дознадоше, они грају нодигоше; образова се суд, који, донесе одлуку, да медвед да оставку, да се новуче у своју пећину, и тамо целу зиму пролежи „тај стари лопов". Тако судије већаше, судише и одлуку донесоше; но ипак меда у кошнице не вратише. Међа се са светом опрости, у своју се пећину завуче и тамо своју шапу с' медом спса — очекујући пролеће. 75. Жаба, и Јупитер. У блату иснод обале живљаше жаба, а кад би у пролеће, пресели се на брдо. Под џбунићем једним нађе влажно местанце, ту сагради своју кућицу, и живљаше весело као у рају. Но весеље јој дуго не потраја; наступи лето , а с шше и летње врућине; влажно местанце тако се осуши , да су по њему могле мушице шетати и своје ноге не оквасити. „0, богови!" моли се жаба из руне „не погубте ме јадну, ма и целу земљу с брдом поплавите, само да у мојој кући неби пресушила вода." Жаба не престаде викати, па се најзад на Јупитера ноче љутити—говорећи да у њега нема ни милости ни сажаљења. „Будало једна!" рећи ће Јупитер (сигурно није био у тај мах љутит), „како те не мрзи узалуд крекетати! Зар није

наметније, да ти сиђеш под брег у блато, већ за љубав теби једној да ја цео свет подавим?" У свету има много таквих људи, који се о другоме слабо брину. Нека би само њимадобробило, аостали свет нека сав ватром изгоре 76. Слон — етарешина Звериње изабра себи слона за старешину. До душе раса Је слоновска паметна; но имали породице без будале? Наш старешина --- истина беше дебео, али памети у њега мало; намерно ни мушицу не би увредио — тако је добар био. Поднесу му овце жалбу, „да их курјаци немилостико деру, и с њих кожу скидају." „0 лопови једни !" повиче слон , „какав преступ, и каква брука! Ко вам даде право, да тако арате безобразно?" А курјаци ће рећи: „Та за бога оче наш! Ниси ли ти нам дозволио. да од оваца зими узимамо малу дацију — бар ио једну кожу, да се од зиме спасемо? А што оне вичу, и што се оне жале, то је просто по њиховој глупости; ми од њих ништа друго и не тражимо, већ кожу с њих скидамо , па и то жале дати " „Пазите добро!" рећи ће Слон, „нисам рад да се никоме неправда учини; — кож> са оваца дерите, а више им ни влакна не дирајте."

Које силан и велики, а није паметан, зло, ако јејош и добра срца. (НАСТАВПЋЕ СЕ).

БЕхЛЕШЈ^Е О ПРОСВЕТИ И ШКО<ЛАМА

Кандидати за професорске испите I. Г. Живојин Симић., ирофесор учитељске школе, изјавио је министарству просвехе и дрквених нослова, да хоће да положи професорски испит и то : из сраскога и старославенскога језмка, историје сриске књижевности и историје Срба. На основу закона о професорским иснитима, министар просвете и црквених послова одредио је одбор који ће испитати г. Симића а на име: г. Јована Бошковића, професод)а велнке школе , за председника , и за

чланове г. г. Светислава Вуловића, ирофесора велике школе, Стевана Д. Поиовића, референта за основну наставу, Љуб, Ковачевића, управитеља и Јована Ђорђевића професора учитељске школе. Г. Мијаило Ђуровић., професор београдске гимназије, изјавио је министарству просвете и црквенпх послова, да на основу члана 3 закона о професорским испитима, жели полагати профосорски испит и то из сриског и старословенског језика с литературом, из историје сраског народ а, а иоред тога и из нема-чког језика. Министар просвете и црквених нослова одредио је Исиитни Одбор прпјављеном наставнику и тај одбор са-