Просветни гласник

204

женске школе, које је измене саставио абор наставника и наставница исте школе. Уиућује се Наставном одбору. VI Писмом од 14. Фебруара ПБр. 1034. министар нросвете и црквених послова сироводи Савету сталне наставне нрограме за Иеторију Света. Просветни савет одлучује: Да се ти програми прочитају и претресу на састанку на који ће се позватп и чланови комисије, који су те програме састављали. VII Ст. Д. ПоповиК, реФерује да је он са П. Ннкетићем израдио основу по којој би се имале уважавати године службе оним учитељима, који су служили као учитељи у српским крајевима пре но што су дошли у Србију. Та основа састоји се из следеће четир;. тачке : ,1. Свима учитељима. који су као наставнио,и служили у српским школама у Босни, Херцеговнни и Старој Србнји уважава се све време проведено у учитељсгву на сграни, пошто пробаве у Србији најмање две године, и за то време буду оцењени за свој рад у школи најмање оцепом „добар" у ошптем ресултату. 2. Свима учитељима који су били наставници у српским школама у Црној Гори и Аустро-Угарској више од 10 година, уважава се од оног времена, које су провели у учитељској служби на страни половина^ и то пошто пробаве у Србијн најмање пет година као учитељи и за то време буду оцењени најмање оценом „добар" у општем ресултату. Онима пак који су служили на страни као учитељи мање од 10 година уважава се такође половина на страни* у учитељству проведеног времена, пошто у Србији пробаве као наставници основних школа најмање 10 годииа и за то време добију у општем ресултату најмање оцену „добар" за свој рад у школн. 3. С уважењем година службе учитељске, проведених на страни, нде напоредо и уиапређење у веће плате по прописима закона о учнтељским платама, а на основу оцена добивених у Србији. 4. На случај да се у којој рачунској години не могу подићи на веће плате сви они којима се од стране Главног Просветног Савета признаду годиие службе проведене на страни, нмају свакад првенство они који су остарели, изнемогли и који су великом породицом оптерећени." Пошто је било већ доцне, а ствар је од великога значаја по многе учитеље, па је треба свестрано претрести, Просветни је Савет одлучио : Да се ова ствар одложи за други састанак.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК СХ1УШ. 18. Фебр. 1883. у Веограду. Биди оу : предеедник Дим. Нешић, иотпредседник Јоон-л Иецић; редовни члановп: арх. Н. Дучић, арх. Нестор, Милош Зечевић, др. Л. Стевановић; ваиредни чланови: Борпсав Тодоровић, Жив. II. Симић, Петар Пикетић. Од позватих били су : К. Алковић, С. 1озанић, др. Л. Докић, Јов. Жујовић, Св. Впдаковић и др. М. Т. Леко. □ ословођу замењивао је Ж. Симић. I На дневном реду било би читање и претрес програма за иознавање човека у I раз. гимназије, како су га на основу програма који је саставила одређена комисија удесили г. г. др. Л. Докић, као члан и известилац комисије и др. Л. Стевановић, члан Главног Просветног Савета, према напоменама учињеним у ирошастој седници Главног Просветног Савета. Но ношто г. г. Докић и Стевановић изјавише да нису тај посао свршили, то је г. др. Л. ДокиК, као члан и известилац комисије читао програм који је комиснја саставила за предавање Антроаологије у VII. раз. гимназије. Говорећн о овом ирограму у начелу говорници су исказали да у њему нма партија узетих у веома иространом обиму, да је хемијска страна унета више, но што би могло бити довољно ; да ваља имати на уму да се програми не претоваре научном грађом,јер би то рђаво утицало па здравље ученичко. На послетку по предлогу потпредседника, Просветни је Савет одлучио да и овај програм заједпички претресу и нрема нзнетим напоменама удесе г. г. др. Л,. Докић и др. А. Стевановић. II Г. Јован Жујовић, као члан и известилац комисије за састав програма, читао је програм који је комисија саставила за предавање Геологије у гимназији. Говорећи у начелу о овоме програму, говорници су исказали да ни уколико није деталисан ; да бп наставници по једном истом програму, у коме нису стављене границе опширности и количини научне грађе у појединнм партијама могли од исте узимати негде сувшне много а негде сувише мало, да програми треба да буду прецизно детаљисани, и с тога, што се сталним програмима хоће да изведе једнакост наставе у свима средњим школама , и што ће стални наставни нрограми бити и програми за писање школских књига ; да је најзад така основа за ове програме раније усвојена. Према свему томе Просветни Савет одлучио је: да се овај програм оваки не може примити ни у начелу, него да се напише други детаљније изведен. III По жељи г. др. ./1азе Докића, Просветни Савет одлучио је да се у заниснику рада Главног Иросвет-