Просветни гласник

207

важно то је саопштај једне немачке реценсије од 1675 године. Али се одмах може опазити да је реценаенту Доситијев рад био познат по иричању. (Ни број страна у прнкљученијама није тачно записан!) Па једном месту у том нредавању вели се да је Доситвје печатао свој) прву књигу у 600 примерака „колико смо разабрати могли." У животу и ирикључ. на стр. 16 носле завршенога предговора има „обзнан/ћше, у ком сам Доситије каже да намерава издати триста примерака. Даље није требало разбирати. У животопису толико је казано о ДоситнЈеву ашвоту колико би човек у великој хитости усмено казао пекому. Бар се то могло нзраднти потпуније кад за сав носао треба само прочптати Доситија који је сам испричао свој живот. Што писац животониса каже да је Доситије рођен „око 1739." то ћемо му опростити јер не знамо дан рођења његова (ио казивању да је Д. умр'о у 72-гој години рођен је између Априла 1739 и Фебруара 1740) али му се онростити не може што нам казује да је Доситије умр'о 12 Марта 1811 кад се зна да је он умр'о 21 Марта те године. Колнко је пажње код Доситијека животописа може се видети и по овом : на стр. 9. вели да је црногорскн владика запопио Доситија у Маинама, а сам Доситије каже (Басне. 329) да га је владика Васшшје запопио у Манастиру на Стањевићима; за прелазак Доситијев у Београд каже се у животопису да је био „на скоро после 1804." а Досдтије је прешао у Веоград у Августу 1807. Најужасније су иогрешке у животоиису онде где се помињу Доситијева дела. Најпре се без разлога каже да је Доситије писао „почињући од 1770 на до 1811" (година 1770 _\зета је зар по том што је Доситије тада довршио Буквице у Плавну; али та сама књнга печатана је после смрти Доситијеве, чак 1830, а писана је у Косову око 1763, па је у Плавну дорађена), а после се набрајају нека делакоја Доситије није иисао („писма" н „писма домаћа") и не набраја се што је он писао (Слово ноучително г. Г. Ј. ЦоликоФера. прев. с немачког Љјнсик 1784), и ни за једно се дело не казује кад је објављепо и многа се помињу са свим друкчијим редом него што су излазила. Спрам оваке садржине књиге ја не бих могао рећи да је она добра. Ако Главни Просветни Савет, ценећи добру намеру коју имају издавачи књиге; нађе да се књига може откупити бар поради те намере, онда би ова књига била удеснија за библиотеке основних школа. него за поклањање ђацима (гимназисти уче о Доситију више него што овде има, а за ман.е ђаке није никако удешена). Још би требало оцепитн како је израђена слика Доситијева, па ако је слика добра, онда нпје скуно нлатитп један динар за књигу са сликом. Ја

уз књигу нисам добио слику, те не могу ништа рећи о њој. Напоменућу само да је Соларић означио као добро погођену Доситијеву слику ону коју је Арса Тодоровић израдио 1794 у нриродној величини и од које је снимак (опет од А. Тодоровића) додат Соларићеву издању Мезимца (Будим, 1831). Као што видим из споменице садашњу је слику радио г. Урош Предић но оној слици А. Тодоровића. Остало бн још само да се види како је израђена та слика. 2. Марта '883 год. У Београду. јкнд. ј4ико^и-к. ПрОФвСОр С овим реФератом слаже се и Буловић. Ношто се из реФерата види - да у књижици има много крупиих погрешака; то је Просветни Савет одлучио Да се „ Сиоменица " друштва *Зоре" не може откупити. Но просветни Савет ншлећи да помогне са своје стране колнко може нлемениту цељ којој је доходак од ове књиге намењен, мишљења је, да би требало изискати слику Доситија Обрадовића, коју је нсто друштво нздало и на откун понудило, па ако је слика добра, могла бн се откупитн у корист иренашања костију иок. Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. РеФеренту г. А. Ннколићу одређује се 20. динара хонорара за реферат. VII Ст. Д. ПоиовиК прочитао је другу тачку предлога о уважењу годнпа службе учитељима који су служили у српским школама ван граница Србије. Просветнн је Савет нашао да се том тачком не постнже иравичност наспрам свију учнтеља и ако би се но њој уважавале године службе, могло би се де ситн да једнаке користи имају од тога два учитеља који су и разне способности и разне спреме, а који су се и у самоме раду у школама изван граница Србије разликовали. Због тога је Иросветни Савет са 9 противу 4 гааса одлучио : Да се друга тачка предлога не примн. По предлогу др-а В. БакиКа Просветнн је Савет као другу тачку основе примио ово: „Учитељима којн су у истој струци служили у Цр ној гори, и Аустро-Угарској, урачунаће се године службе, које су тамо провели, с обзиром на стечене заслуге за школу и народ н с ногледом на стручну способност њихову. а нарочито ирема томе: а,) Да ли су се одликовали радом у школн и у књиагевностц.