Просветни гласник

254

записник главног просветног савета

Као двадесетпетогодишњи проФесор математике. ја одбијам тај прекор од сриске омладине и од срца сажаљевам, гато ће вечито ста.јати у ерпској књизи тај незаслужени прекор. Не, нису ученици криви, крива је вештачка адгебра. Па и ако скромност захтева да ћутим, ипак морам овде да замолим Г. Министра, да се из архиве Министарства иросвете увери из извештаја директора и свију ревизора дали сетакошто икад рекло о крагујевачкимђацима. Да је пак истинита моја тврдња, да је неуспеху ученика у математици главни узрок вештачка алгебра, види се из следећег: III) Г. Андрија М. Матић прошесор у Новом Садуусвоме чланку : „Математичке и екзактне науке" по страним изворима на страни 506 „Просветног Гласника" I годпне у 13 свесци вели : „Многи би се до душе било због нрактичне какве употребе, или можда баш једино из љубави према науци, радо с математиком опријатељио и упознао ; но у томе послу није имао друге боље прилико него једино књиге, које место да буде вољу за удознање са математиком, оне му је често кваре, а већином су данас такве. Мало говоре срцу, често почињу што могу сувопарније са набрајањем многих, многом почетнику сасвим неразумљивих а честои лажних правила, еа навођењем свакојаких знакова и Формула о којима читалац не зна на шта су, него само буне га и убијају му вољу. Математеко знање млого би брже освојило веће кругове, да су књиге тако удешене, како би сваки, наравно на то припремни почетник, — па био иначе ма и са свем обичног дара, — могао све што је тамо лако увидети, да је тако, и да се само од себе разуме : кад буду књиге биле боље удешене, сваки ће се морати чудити и дивити како да сам није дошао на то ; тада ћему бити. као да се само нечега сећа, неких мисли и појмова, који као да су некада већ били у његово.ј глави, а сад их само речима понавља." Као што се из овога види и у другом свету пати се од вештачких математика, јер писац тврди, да је по етраним изворима овај чланак израдио. Из ово неколико.редова очигледна је истина да вештачка алгебра убија вољу ученицима према математици. Па како је садањи наставни програм рађеп по Хаберлу и можда Мочнику, то сле-

дује да је наставни програм и по распореду погрешан. У осталом распоред материјала у алгебри никако и није ствар наставног програма који само у опште обележава обим и материјал, но је то ствар чисто научног гледишта и методе дотичног цисца, што је изречено и у начелу : „да је природније да литература утиче на наставни програм него обратно." Па за то молим Г. Министра да оцени је ли била дужносг Г. ре®ерента да с научног гледишта етрого оцени ваљаноет распореда у мојој алгебри и да каже своје мњење, да није елучајно тако боље но што је у наставном програму. 4. Научно становиште наставног прогража Као вештачки но распореду, разуме се по ееби, да наставни програм не етоји на висини становипгга сувремене науке. Но овде још неколико упоређења. По становишту насгавног програма сваки вид рачуна чини по себи одвојену целину, анаучноје становиште да еви еедам видова рачуна чине једну нераздвону целину, јер се сви из сабирања или управо из бројања развијају. Преља томе по становишту програма има ее просто увежбавати посебице сабирање, одузимање, множење и делење „алгебарскихколичина" а „из степених и корених количина" изучити еамо неки елучаји, док ио становишту данашње науке имају се изучлти не еамо ова сабирања, одузимања итд., но се управо има изучити свеза или однос једног вида рачуна према сваком осталом виду рачуна тако да је на пр. рачун сабирања тек онда потпуно изведен, кад се прошло кроз свиседам видова рачуна. Докле наука сматра разломке као осзбити случај деобе, што и Г. ре®еренат цризнаје, дотле по наетавном нрограму разломци чине засебну партију, и док је по науци мат,ематика врело рачунице, до тле по наставном програму разломци се имају учити но рачуници. Докле се по науци дељење сматра као један од најопшнрнијих и најважнијих, јер сам рачун деобе и у најужем смиелу има три смисла и два облика, дотле се по наставном ирограму рачун деобе своди на проста четири случаја. По становишту наставног нрограма поједини одељци могу се но вољи размештати, а но науци сваки одељак има своје одређено место,