Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАННОГ

ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

253

равнородне, ако имају иста пиемена са истим изложитељима, а ипаче су разнородне. Према чему су а% и а1/ разпородне кодичине при свем том, што и по Хаберлу једно писмо у једном рачуну вреди један исти број. А да случајно има алгебарске јединице мере, оида би опет све алгебарске количине биле равнородне. Да су и степене и корене количине прави апСурди, следује и по Хаберлу већ и само отуда што на пр. у самом уводу вели да су људи и динари несавезне количине. Па може ли икаквог иаметног смисла имати да се људи и динари подижу у каки сгепен као бројеви или да се из истих извлачи квадратни корен ? У погрешпе па декле неразумњиве или бар тешко разумљиве де®иниције иду даље и термини „особен" и „оишти број ч Ова је погрешка цроизишла из идентификовања појма броја са писменим означавањем броја. Јер као гато на пр. мапа какве државе није исто што и држава (разумем но просторности), тако и циорама написан број на пр. 8 није сам број, па дакле није ни особен број Број је реч осам, а ци®ра 8 то је само знак, којим се та реч осам скраћено пише. Сваки је број. особен, јер сваки има своје нарочито име, па било оно просто или сложено име, А општег броја нема, нити га по самоме појму броја може бити. Јер сваки је број појам одређене множине јединица. Истина дапостоје општа имена за бројеве као : сума, разлика, садржатељ, степен и т. д. Али опште име броја и општи број није једно и исто. Број на пр. а никако није општи број,јер а у сваком рачуну значи само један јединиброј. Па на оваквим погрешним појмовима имала би се но наставном плану подићи дивна зграда алгебре. То ће рећи да се приреди друго поправљено или покварено издање Хаберлове алгебре, као што је Хаберло покварено издање српске Мочникове алгебре, која је такође вештачка алгебра. Човека од науке и правог пријатеља омладиие туга и гроза мора ухватити кад у те две књиге завири па види грозно разбацан научни материјал. Душа човечија тражи у свакој аауци хармони.ју, а овде је наЈвећа дисхармонија. У сабирање, одузимање, множење и дељење разбацани су појмови степеновања. „Особине целих бројева" израђене су с брда с дола.

Разломци ишчупани са свог природног места деобе и израђују се за себе као неГИ особити део Једначине се јављају пре но што су изучени закони степенОвања и кореновања и т. д., па да богме да је резултат свега тога да ученици добијају погрешан нојам о алгебри, сматрају је као неку вештачку рачуницу без цељи, добијају према науци одвратност, уче јо као од беде ради преласва у старији разред. Ако који шта н научи, слаба му је Фајда, јер не разуме саму науку но само техничку страну. За све ово има јавних. доказа : I) Г. Димитрије Нешић, про®есор велике школе, у извештају свом о испитима из рачунице и алгебре у београдским средњии школама вели : „Па кад се сад на исиитима констатује да су деца истина савладала механизме појединих алгебарсвих операција, али нису потпуно свесна значаја њиног, да раде лако са еловима, а не могу дати на себи на ни другима тачна рачуна о томе на што су она ; да рачунлју на пр. добро са одречним количинама, а нису им потпуно јасни значај и улога истих и т. д., треба ли се онда чудити, што је онда на тај начин знање отишло више у ширину него у дубину" (види „Просветни Гласник" II год. свеска XIII страна 162.). Госп. Непшћ находи узрок овог појава у младости ученика, а моје је тврдо убеђење да је узрок овог појава у рђавом распореду материјала, у погрешним, нејаеним и збрканим деФиницијама алгебарским. Мени је моје искуство сведок да деца од 13 година лако појимају јасне и иросте истине математске. II) У „Гласнику српског ученог друштва" од 1868. г. књига УИ а свеска XXIV сгарог реда на страни 161., директор гимназије београдеке Г. Малетић вели : „Не могу пропустити да не споменем једну важну примедбу, коју ми намеће не само општи преглед ученичког успевања од почетка ове гимназије (разуме се београдске), дакле за 28 година, пего и моје дуговремено искуство, а то је да наши ученици већином слабо успевају у математици и језицима, дакле у опште у ономе гато изискује већег умног напрезања." Г. Малетић конетатује Факт да ученици слабо уепевају у математици, само обара кривицу на учепике као да они беже од јачег умног напрозања.