Просветни гласник

252

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

берлове алгебре, по коме је овај програм по већој чеети израђен: Наетавни програм почпње са оиштим појмовима, број именован и неименован, количина циФре и писмена, знаци и заграде. Све је ово поцрпено из увода српског Хаберла, сем именованих и неименованих бројева и заграда: А у Хаберловој је алгебри распоред вегатачки. Ови ошпти цојмови у Хаберлу образују потнун хаос и збрку нојмова својим ногреншим дешиницијама. Ту се број деашнише као размера дате количине према јединици ове количине. Тумачи се дакле нрост и нознат појам броја са непознатим појмом размере. Еолика је погрешка учињена оваквом дефиницијом броја, види се отуд, што се тек на страни 291-ој у Хаберлу израђује иојам размере, а образују тај нојам три броја: дељеник, делитељ и изложитељ. Према чему нојамброја излази као скуи појмова делимка, делитеља и изло житеља. Даље одмах ту у уводу износе се пред почетнике као општи нојмови са свим непознати на и неразумљиви нојмови: целог и разломљеног, савршеног, срачуњеног (рационалног), и несавршеног, несрачуњеног (ирационалног) броја, па чак и уображеног броја. Ови за ученике IV разреда са свим неразумљиви појмови помере им тако рећи иамет и улију им унапред страх и ужас преиа алгебри као према науци претешкој, несавладљивој, јер неразумљивој. Па кад се још даље каже: „И савршени и несавршени бројеви су стварне количине", онда је зграда хаоса и збрке појмова иотнуно изведена. Јер казати најире: „количине су иредмети", а „бројеви размере тих нредмета нрема својој јединици", а еад оиет и „бројеви су стварне количине", — што би било истоветно са стварни предмети — значи не само потпуно збунити младу душу, но јој управо убити еваку вољу ка овој науци. Чедо недоношче овог хаоса и збрке појмова јесте тако названа „алгебарска количина", а посебне видове овог недоношчета еачињавају положне и одречене, равнородне и разнородне , степене и корене количине. Сав овај хаос још се увећава иогрешним иојмовима особеног и општег броја , који се истина не спомињу у наетавном програму , као ни равнородне и разнородне количине, али се нодразумевају под

„алгебарским количинама", које овај програм идентиФИкују са српским Хаберлом. Да еу пак сви поменути појмови аисурдни и погрешни ево доказа. По свакој алгебри, на и но Хаберловој, свака количина има евоју јединицу мере, с којом ее одређује квантум те количине. А никаква па ни Хаберлова алгебра неодређује какву алгебарску јединицу мере алгебарске докле количине нема, то је име створ вештачке алгебре. Истина да је свака количина позитивна , јер што иоетоји то је позитивно. Но негативне количине никако нема , нити је може бити по самом појму негативности. Овај је назив по збрцк појмова ирикаламљен еа негативног броја на количине. Јер негативан број има са свим супротан смиоао позитивног броја и то тако суиротан, да ту суиротност не може коднети никаква количина, а ево те суиротности. Док позитиван број тим више вреди што му је циФра већа, дотле негативан број тим више вреди што му је циФра мања на нр. —2_> — 5. А овакву особину но самој природи ствари ие може иримити никаква количина, јер је то нротивно здравом разуму. Два динара дуга ни у каквом, ама апсолутно никаквом смиелу, не може више вредети од нет динара дуга, но свагда мање и нрема оном ко даје и према оном ко прима. Само су бесконачне количине изузетак од овога , као на пр. топлота и време (у бројању година). ДеФиниција дакле негативне количине иротивна је здравом разуму. Пошто иак негативан број поетаје рачуном одузимања, то је погрешно унапред га етављати , но ваља га учити на оном месту где иостаје, а то је у рачуну одузимања , па тиме нроширити смисао рачуна сабирања и одузимања. Даље појам „равнородних и разнородних алгебарских количина" такође је догматично створен и то створен ради могућности рачунања еа алгебарским количинама. Без ових појмова сабирање и одузимање алгебарских количина је немогуће. Но ови појмови имају бар ту добру страну што се могу разумети аки не и нотпуно појмити, јер еу и они апсурдни. Јер и ио Хаберлу равнородне количине имају исту јединицу мере, па пошто нема алгебарске јединице мере, то се догматички одређује , да су нисмене количине