Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСЈ5ЕТНОГ САВЕТА

267

Биологије од веће би користи био по само заинтересовање ученика за ову науку, но што га је кадра да нримами и на учеае приволи лепота и шаренидо дветних крунида. Овде би се могли лепо изнети и изложити корелативни односи и тесна узајмица између инсеката и биљака, и узрочна веза између нектара и оплођавања биљака помоћу инсеката. На стр. 104. описано је оплођавање биљака овако: »Кад цветни прашак у прашионици сазре, — прашионица се на шавовима распукне, па тада цветни црашак падне (или га ветар инсекти и т. д, нанесу) на влажан или лепљив жиг, од куда силази кроз влажан стубић у плодник. У ћлоднику заметци сједине се са цветпим прашком т. ј. оплоде се." Процес оплођавања не врши се на тај начин, прво и прво с тога, што се поленова зрнца са лепљивог жига не могу одлепити, јер је он баш за то и посгао лепљив, да би могао полен задржати а да се с њега лако не падне; друго, што кад би све и могло то бити да се одлепи, поленова зрнца не би могла често кроз веома, дугачак стубић сићи до нлодника а да се у путу где год не зауставе, јер су поленова зрнца, особито она што их иноекти разносе с цвета на цвет, по својој новршинн пуна најразноврснијих израштаја, грбица, жиочица, бодљица, те би се, идући кроз стубићев канал, морала где било зауставити и тако би биљка остала неоплођена. — Не збива се дакле оплођење на тај начин, него овако: поленова ћелија доспевши на тучков жиг почне клијати. На жигу има жљездица што луче течност, која раствори поленову егзину тамо, где ,је ова дошла у додир са лепљивом излученом жиговом материјом. На томе отвореном месту поленове егзине развија се мехурић у који уђе протоплазма поленове ћелије. Овај мехурић растењем у дужину поставши цеваст продире кроз жигове и стубићево ткање и доспе до плодникове шунљине. Ту дође са клицом или младим биљским јајетом у непосредан додир, споји се с њим и оплоди га т. ј. цодстакне га на даље развиће. Систематика од стр. 207—-23. представља каталог голих научннх имена биљака без икаквог описа, поређаних но Динеову систему. Овде је додат и преглед Декандолова система. Од овога учепик нема користи као ни од оних силних имена која нисац наводн као примере за разне облике крунице од 78.-101 стр., за разне облике цвета и цвасти од 105.- 141. стр. и за разне плодове од стр. 155.-176 Да је ова Ботаника написана без стварних ногрешака; да је у њој главна нодела учињена као што то природно захтева само развиће и деловн биљног организма; да на одређеним карактерима ночива подела лишћа по облику; да су основа и знаци корек-

тно обележени, но којима се разликовати могу разни облпци цвасти; да су биљни плодови груписани и деФинисани како треба: поред свега тога она се не би могла препоручити као ручна књига за ученике нг.жих разреда гимназије за то, што ,је начичкана мноштвом научних, ннчим необјашњених термина и израза, а међу овима има и таквих, од којих је нова Ботаника дигла руке. Но она се не може ирепоручитн ни за ученике виших разреда гимназије и реалке с тога, што у њој у довољној мерн није обрађена наука о протоплазми, о плођењу а развићу ћелија, о ткањима, о продуктима асимилације, о типовима криптогамских бнљака, и у опште, што у њу нису унесенн резултати сувремене науке о биљу. Но кад би се ова Ботаннка, која има и својих добрих страна, поправила према примедбама, кад би се боље обрадиле ц у њу ушле још и ове партије о протоплазми, о плођењу н развићу ћелија, о ткањима, о асимилацији, о типовима кришгогамских биљака, барем оних, које долазе у састав програма за VI разред гимназпје: опда би се она могла нрепоручити за школу, и у неколико би подмиривала потребу, тим пре што нема израђене и штампане Ботанике за више разреда средњих школа. Оваква пак, каква је сад Ботаника г. Црногорца у другом попуњеном нздању, не може се за школу препоручити и мишљења сам да се не откупи. ■ј?> ј^.ОЗАРАЦ."

За тим је Св. ВуловиЛ нрочитао овај реферат С. ПелжановиКа о истом делу: „Главном Просветном Савету Прегледао сам Ботанику г. Косте Дрногорца и част ми је Главном Просветном Савету поднети своје мњење о њој. Писац дели свој' књигу у главном на пет делова: Фитотомију, фитофисиологију , систематику, Фитохемију и ФитогеограФију. Да разгледамо сваки део. Први део. Фитотомија. У овом се делу најпре говори о органу, а требало би најпре говорити о ћелији, ткањима па о органима, јер од ћелија иостају ткања, а од ткања органи, како у биљака тако и у животиња. Ћелија (у књизи кљетица) вели писац, има четири дела: мембрану, кљетичан сок, цитобласт и цитобластид. Овде је писац погрешио, није поменуо протоплазму као део ћелије но као споредан састојак клетичног сока. Протоплазма је важна материја у биологији; она је основа свим органнзмима, од ње постаје н сама ћелија и све у њој, па ју је ваљало истаћи као главнидео ћелије. Гечи: „цитобласт" и „ци-