Просветни гласник

268

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ НрОСВЕТНОГ САВЕТА

тобластид" старе су н сада се замењују са „зрно" н „зрнце", што је лакше и за децу. Плођење ћелија објашаава врло кратко и неиотнуно. Од цитобласга постају нове младе ћелије, и то је све, што нам је писац имао казати о плођењу ћелија. Колико се до данас зна, ћелије не постају од цитобласта но од нротоплазме и цитобласта. Оне постају, плоде се : 1 деобом, кад се протоплазма у ћелији поделн најпре на дна дела, после се сваки део развије у ћелију и опет тако дели да постане гомила нових младих ћелија у мембрани старе ћелије ; 2) ендогеном деобом, кад се протонлазма само један нут раздели обично на четири дела, и сваки део постане ћелијом ; 3) ауаљењем, кад на ћелији израсте пупољак који се често пре не одваја од старе ћелије, док се не разније у нову, младу ћелију и не иусти други иупољак. То је један начпн нупљења. Други је начин, кад ћелија израсте у једноставну или гранату хифу. 0 ноњугацији и метагенези у биљака нема ни иомена. Биљно ткање зове „клетичњак" и одређује га овако: „То је : гомила једно на друго, једно у друго и једно до друго поређаних кљетица". Месго: биљно је ткање скуп ћелија. Назив „клетичњак" није добро скован, јер не обележава главну особину ствари, коју значи, и по томе не може згодно заменити реч ткапе, што то исто значи. Паренхим писац зове још друкчије „испуњујући кљетичњак", што се у њему стварају угљени хидрати и масти на га испуњују. Испуњујућп је клетичњак по свој прилици стари назив, и правилинје би било паренхим назвати друкчије основним нли творачким ткањем, као што га новији биолози и зову, јер од н.ега постају сва друга биљна ткања. ХлороФил није карбонид, као што писац мисли, но беланчевина, и услови његова постања нису само светлост и влага но и гволгђе, јер се онитом доказати може да биљка, која расте у земљи без гножђа, бледи, па ма имало светлостн. ЖалФија нема стабло шибљику но пола-жб\н. Шибљнка је у обичном животу грана на надземном стаблу нри дпу или грана на подземном стаблу. Гране на стаблу нисац не одређује, не казује шта су наспрамне, хоризонталне гране и т. д. него их само набраја. Рачвасте и развраћене гране изоставио је. Луњаво стабло зове грбасто или иогнуто без икакве нужде. Л.истасто и кугласто стабло Фали. При опису чена не казује да оно унутра има један пупољак или њих више. „Лишће је," вели писац, „гомила обично нљоштих | танких а зелених делова на стаблу и гранама а и I

близу корена." Место : лист је нљоснат орган на стаблу или грани. Делови листа нпсу дршка, листина и нерви, но усмина, дршка и лиска. У грампнеа усмина обухвата стабло, а не као што каже писац, дршка, јер је лист у травака без дршке, без средњег дела, и има само усмину и лиску. Као гране тако и облике простог и сложеног листа не одређује, не казује шта је срцаст, бубрежаст, а шта ирстаст, пераст, стреласт, и т. д. него их само по имену ређа, а то је погрешно. Без дефиннција облпка листа или облика ма ког биљног органа, деца не могу никад схватити и изучити ботанички језик који је тако иеопходан за анализу биљака по Флорама. Брба (мнслим обичну врбу 8аПх а1ђа или 8. {'га»'Ша а тако ваљда мисли и писац) и мушка боквица имају ланцетасто лишће а не дугуљасто. Граминее имају линеарно лишће а не пругасто. Код органа за плођење говори се о сејању, сађењу и каламљењу биљака, а нема шта је множење а шта нлођење бнљака. — Каламљење срнски се зове арисађивање, а каламак арисадак. При оплођењу биљака цветни прах не слазп у плодник, као што писац наводп, него се једна поленова ћелија нли њих више с набушеног жига здуље у поленове мехуре, као у једноставне хифе, па кроз стубић и микрониле нрођу и дотакну ембрионову кесицу у шупљпни биљног јајета. Тај акт зове се оплођење. Оплођење у четиња^а и криптогама не спомиње се. Цваст дели на три врсте : клас, грозд и главицу, а четврту врсту цвасти амбрел, рачуна у гроздасту цваст, што не чини ни један ботанпчар. Код плода су ове грешке : „Плодница у многих биљака имаобичнотрн слоја а то су : скрама, осредина и тврдина. Треба : Оплодница у многих биљака има обично три слоја : горњи, средњи и унутрашми слој, или боље аерикараија, мезокараија и ендокараија. Ово ннје тешко за децу, само кад им се лротумачи шта значи буквално пери, мезо, ендо и карпија. „Жирка је : покрунан нлод у којег је нлодница постала дрвенаста или кожаста." Орашица (место жирка) је плод, у кога је оплодница дрвенаста или кожаста и није срасла са семком. Овакав плод има леска, кестен, цер и конопља. „Криљац (еагпага) је: ситан, криласт нлод". Крилата орашица (место криљац) је једнооки или двооки плод, у кога је оплодница раширена у крила. | Овакав плод има клен, кун и брест. „Љуска је дугачак, многосемени плод."