Просветни гласник

ЗА1ШСНИЕ ГЛАВНОГ НРОСВБТНОГ САВЕТА

269

Љуска је двооки, сув плод, који је ностао од два оилодна дистића и пуна оздо на више. ,Махуна је дугачак а широк многосемени плод". Махуна је сув, једноокн плод, који је иостао од једног оплодног дистића и пуца на оба шва. „Мешак је : гомила округластих и класатих плодића, налик на малене мехове, — са повише семена." Мешак је сув, једнооки а многосемени илод, који је иостао од једног листића и пуда на шав. „Чаура је округао, иокрупан плод, — подељеи у 2 или више пресјека, који су пуни ситног сјемења." Чаура је двооки или многооки сув плод, који је постао од више оилодних листића и пуна жиљем, капци ма, дирама и поклопцем. Овакав илод има мак и иамук. „Кошчица је : округласт и меснат плод, који у средини има кошчану тврдину са семеном." Еоштуница је меснат плод, у когаједоњи слој оилоднице отврднуоу коштицу. Овакав нлодима шљива. „Јагода је многосемени плод, у којега плодиште заједно с вретеном расте, на постаје меснато и сочно." Јагода је прост, мешовит плод, који постаје од меснате коже и многих ахенија, Купина и малина не спадају у мешовит плод, јагоду, као што писац мисли, но у прави плод, сложене коштунице. Тако исто дудов плод није јагода, него дудина (80Г0818) и има своје оделито место међу плодовима, а местимице међу сложеним мешовитим плодовима. Јабука је прост мешовит плод, а не сочан; као што нисац пише, јер је то плод који постаје од плодника, ложе и чаше. Оно што се у јабуке љушти, припада чаши, месо што се једе, припада ложи, а нрава оплодпица је унутра. Она је кожаста и у плоду црави обично пет окаца (тинова) н у сваком окцу има по правилу по једну семку. Прост, мешовит нлод шииак (з^е^осагриз) није поменут. Други део фитофисиологија. Овај је део прилично обрађен. ТреЛи део Систематика. Овај део није добро обрађен. Говори се о Линеовој и Декандоловој системи, а о најновијој биљној системи Александра Бруна, берлинског ботаничара, неманн речи. У У1инеовој системи Х1Х-та класа има пет редова, а не трн, као што у писца стоји. Класу ХХШ-ћу писац ћутке нрелази, не наводи да ту долазе бнљке с једнополним н двополним цветовима. Редови ХХГУ-те класе нису споменути.

Систематски опис биљака Фали, место тога писац енумерира око 495 научних биљних имеиа уз класе Линеове системе без оппса, без битних знакова по којима се једна биљка од друге разликује, тако да овај део, што се зове систематика, изгледа као неки прост списак биљака. Четврти део Фитохемија. „Без оксигена вели, писац, нема ни горења ни дисања ни врења ни трулежа па ни клијања." Врење н трулење јесу истина хемијски цроцеси који постају под упливом кисеоника, али им прави узрок неће бити кисеоник, но по свој нрилици ситни организми као Тоги1а. На другом месту стоји : „кад су биљске материје у врењу, онда се развија С0 2 и Н, 2 0. Кад су биљне материје у вреи.у, као нревирање шљива, бресака и шипе, развија се алкохол и угљена киселина. Пети део. Фитогеографија. Овај део пола^е обрађен а пола није. Норед услова за живот биљакапоменуте су биљне зоне а изостављени су биљни региони и алпски региони. Језикословне грешке. 1) Грешке због неприлагођења гласа гласе: разпукне, изпливају, разшири, изкочити, изпуњава, изнуни, узправно, разпуца, разнукнуте, изтруле, разтуре, одпадају, изтуравање, разтуравају, обухваћа, изтерају, изпаравање, разтварањем, разтоиљен, изсечен. 2. Грешке од неправилне асимидације гласова: гору и изгору. Оцена. Поред неправилности и ненотпуности које показах, поменута књига нмајош две велике погрешке: а) ннје удешена нрема наставном програму низаниже ни за више разреде гнмназијске, б) за другн разред гимназије врло је опшнрна а за шести разред опет врло кратка. Према овоме нредлажем да се књига коју нисац нуди у 1000 егземплара не откупи. Рретен Ј1е,ливановић ПРОФЕСОР«.

По предлогу Драгољуба Јовановића Просветни је Савет са 8 противу 7 гласова одлучно: да се дело заједно с реФератима спроведе нисцу, па да он крупније ногрешке поправп у облику додатка својој књизи. РеФерентима одређено је по 60 динара хонорара.

С овим је састанак закључен.